Signali iz budućnosti

Pre izvesnog vremena u italijanskogm gradicu Azoli (Mantova), osamnaestogodisnjeg Luidjija probudio je iz sna neki glas koji je dozivao u pomoc. Pospani mladic s naporom se digao iz kreveta, otisao u dnevnu sobu i stao da osluskuje. Ali, vise se nista nije culo i nije mu preostalo nista drugo nego da se vrati u krevet. Upravo u tom trenutku zacuo se uzasan tresak i lomljava koji su potresali citavu kucu: srusio se citav plafon u njegovoj spavacoj sobi! (« La Parapsycologia » Della Valle Editore, Torino)

Muva i topovsko djule

Ako neka osoba sanja svoju smrt, nema nacina da sazna da li je to upozorenje lazno. Obicno mu ne pridaje narociti znacaj, ili se bar nada da ce je ta sudbina mimoici. Ali, ne ponasaju se svi isto.

Jedne noci, jula 1750, Robert Moris, americki trgovac i otac Roberta Morisa, poznatog bankara i potpisnika Deklaracije o nezavisnosti, sanjao je da ga je usmrtilo topovsko djule i to prilikom posete jednom ratnom brodu. Ovaj san ga je toliko uznemirio da vise nije hteo da cuje za brodove i plovidbu.

Medjutim, dogodilo se da je ipak morao da se ukrca na jedan ratni brod, ali to je ucinio tek posto mu je kapetan obecao da ce uobicajeni pozdravni plotun biti ispaljen kada se on nadje na kopnu.

Dok je Moris bio u camcu kojim se vracao na obalu, kapetanu je sletela muva na nos i zamahnuo je rukom da je otera. Tobdzije su ovaj njegov gest shvatile kao znak za paljbu i odjeknuli su pucnji Morisov san se ostvario. (« Journal of the American Society for Psychical Research », april 1970).

Prokletstvo ili samo sudbina

Kenet Mekenzi ziveo je u Škotskoj u XVII veku. bio je vidovnjak i proricao je sudbinu gledajuci kroz jedan supalj beli kamen. Zabelezeno je da je prorekao krvavu bitku kod Kalodena i otvaranje Kalidonskog kanala. Ali, ono sto je Mekenziju donelo slavu, bez sumnje, jeste sudbina Sifortovih.

Prica o ovoj plemickoj porodici pocinje 1660. godina kada je grof Sifort napustio svoj zamak i zenu u Bronu i otputovao za Pariz. Prolazilo je vreme, a grof se nije vracao kuci. Jedne veceri, na zabavi koju je priredila supruga Izabela, bio je prisutan i Mekenzi. Domacica je zamolila vidovnjaka da pogleda u svoj kamen i kaze joj sta to radi njen suprug u Parizu. Mekenzi je izvadio kamen i poceo grohotom da se smeje, ali je odbijao da kaze sta vidi. Ucinio je to tek na Izabelino navaljivanje i pred svim gostima izjavio kako se njen suprug ludo zabavlja u drustvu lepih dama.

Izabela je pobesnela, verujuci da joj se vidovnjak ruga i naredila da ga zatvore. Pricalo se da je Mekenzi odmah obesen, ali i da je spaljen u buretu sa smolom. Jedno je sigurno: pre nego sto je doziveo zlu kob, Kenet Mekenzi je prorekao sudbinu Sifortovih koja je zvucala kao prokletstvo.

Rekao je da ce loza Sifortovih na tragican nacin da se ugasi i to veoma brzo. Da ce poslednji Sifort biti gluvonem, da ce imati cetiri sina i da ce svi imati poneku vecu telesnu manu. Da ce svi umreti rano i da ce njihova zemlja preci u ruke neke mlade zene koja ce stici sa Dalekog istoka s belom kapicom na glavi. Pre nego sto ce izdahnuti vidovnjak je jos rekao da ce ta zena biti kriva za smrt svoje sestre. U sledecih sto godina Sifortovi su imali promenljivu srecu: dobijali su i gubili, sto je i bilo razumljivo za burno vreme u kome su ziveli, pa su na vidovnjaka i njegovo predvidjanje svi zaboravili. A onda je poslednji Sifort, lord po tituli, dobio cetiri sina i sest kceri. Svi sinovi su imali poneku manu i umrli su rano, jedan za drugim. Za njima je umro i otac, 1815, kada se i loza Sifortovih ugasila. Mekenzi je sve to u tancine prorekao, cak je i pogodio imena dvojice sinova. Ostvario se prvi deo prorocanstva

Najstarija lordova kci Meri Elizabet bila je udata za admirala Semjuela Huda koji je umro u Indiji, negde u isto vreme kad i lord Sifort. Meri se tako vratila sa Dalekog istoka u Englesku, s belom kapicom na glavi kakvu su tradicionalno nosile udovice i nasledila ocevo imanje, sto je Mekenzi takodje predvideo.

Nekoliko godina kasnije Meri je krenula sa svojom mladjom sestrom u setnju kocijom. Ona je drzala dizgine kada se konj iznenanda uznemirio. Kocija se prevrnula i mladja sestra je umrla od zadobijenih povreda! (J. G. Lockhart: « Curses, Lucks and Talismans »)

Kantov prijatelj i – pozar

Emanuel Svedenborg (1688-1772) bio je svedski naucnik i teolog, poznat i po svojoj vidovitosti. Primer koji to najbolje ilustruje zabelezio je cuveni nemacki filozof Imanuel Kant:
Bilo je to 19. VII 1759. u Geteborgu, oko cetiri po podne. Svedenborg se upravo vratio s puta po Engleskoj. Sedeo je sa prijateljima kada je iznenada osetio cudnu uznemirenost. Izvinio se prisutnima i izasao da proseta. Ubrzo se vratio i rekao im da je u svojoj viziji video strahovit pozar, oko 500 kilometara daleko od Geteborga. Uznemirenost ga je drzala sve do osam uvece, a onda se iznenada opustio i obavestio prisutne da je stihija savladana…

Dva dana kasnije u Geteborg je stigao glasnik s vescu o pozaru i potvrdio Svedenborgovu viziju u svim pojedinostima. (« The unexplained: Mysteries of mind, space and time », knjiga 1)

Alo, alo u XVII veku!

Za francuskog knjizevnika Sirana de Berzeraka, koji ce ostati zapamcen po svom nosu, mogli bismo reci i da je preteca naucne fantastike, pa i prorok. U dva naucnofantasticna romana, na temu drugih svetova, Sirano je, samo nekoliko godina posto se Galileo nasao pred sudom inkvizicije, pisao o kretanju Zemlje i drugih planeta, kao i o gravitacionom polju Meseca. Tu pominje cak i visestruke mogucnosti interplanetarnih letova, od kojih je jedno na raketni pogon. Tvrdi, cak trista godina pre Denikena, da su bozanstva koja se spominju u mitologijama svakog naroda u stvari putnici iz svemira. Opisuje danas vazece tehnologije vezane za Mesec, aparata pomocu kojih se prisluskuju i snimaju razgovori, pa cak i neke dzinovske lampe koje noc na mesecu cine svetlijom od dana.

Niko jos nije prevazisao Sirana u njegovom vizionarstvu vezanom za pronalaske elektricnih i elektronskih uredjaja: telefona, magnetofona i slicno. Danas bi na tom polju imao brojne konkurente, ali treba imati u vidu da je on ziveo izmedju 1619. i 1655. godine!

Jadni Ricard Parker

Godine 1838. Edgar Alan Po, severnoamericki pesnik i pripovedac, objavio je pricu strave pod nazivom « Avanture Gordona Pima ». Tu se govori o trojici brodolomnika koji su izgladneli, kockom odlucili da ubiju i pojedu svog druga Ricarda Parkera.

Godine 1884. trojica brodolomnika dozivela su istu sudbinu kao i junaci Poovog romana. Nesrecnik na koga je pala kocka zvao se Ricard Parker!

Pismo sa crnim pecatom

Dobro je poznato da je atentat na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. oznacio pocetak I sv. rata. Medjutim, malo ko zna da je biskup Jozef Leni, bivsi ucitelj Ferdinanda, predvideo ovaj dogadjaj.

« Sanjao sam », pise on, « kako prilazim radnom stolu da bih pregledao prispelu postu. Odmah mi je palo u oci pismo s crnim rubom i crnim pecatom koji je predstavljao grb prestolonaslednika. U njemu je stajalo: « Dragi dr. Leni, zelim da vas obavestim da smo moja supruga i ja postali zrtve politickog atentata. Molite se za nas. Sarajevo, 28. juna, 3 casa i 15 minuta. » Kad sam se probudio bilo je tačno 3:15 ujutro. Krenuo sam da zabeležim ono što sam sanjao… A u 3:30 dobio sam telegram kojim su me obavestavali o atentatu. » (Keith Elis: « Prediction and Prophesy »)