Proso

U prošlosti, proso ili žito je važilo za glavnu hranu. Sva verovanja i običaji koji su se vezivali za proso su zadržani. Na dan venčanja je mlada, uz orahe, lešnike i jabuke, bacala proso pod sto. Veruje se da osoba koju jure veštice i demoni iza sebe treba obavezno da baca proso i veštice će se zbuniti od tih zrna koja pokupe. Takođe, proso ima veliku ulogu u ljubavnim vračanjima. Devojka koja želi da ima puno udvarača, na Badnji dan seje proso oko ograde i tada tri puta kaže :

Koliko ovde prosa i proštaca,

onoliko me je prosilo prosilaca.

Zatim ode do šljive, prospe oko nje proso, udari je nogom i kaže:

Prvo meni došli zagledači nego tebi berači.