Postati opušteniji i srećniji

Istraživanja pokazuju da možemo to postići ako se osećamo sposobnima pokazati kakvi smo u vlastitoj okolini. Svakoga dana učinite nešto da bi vaša okolina bila lepša: Stavite sveže cveće u svoju spavaću sobu; Donesite fotografiju za svoj pisaći sto na poslu; Promenite raspored nameštaja u sobi; Operite zavese; Stavite loncanicu u svoj ured; Premestite slike u svojoj kući; Slušajte lepu muziku dok obavljate kućne poslove; Zapalite sveću kad sednete za sto da biste jeli. Vibracije iz vaše okoline utiču na vas. Neka kod kuće i na poslu budu vedre i pozitivne. Svojoj okolini posvetite malo nežne pažnje i osetite razliku:
1.Kako se osećate nakon što ste se zaista od srca nasmejali? Osećate se izvrsno, zar ne? Ako se smejete i smešite, zapravo čudesno delujete na svoje zdravlje. Dok se smejete, vežbate trbušne mišiće i dijafragmu. Kretnje trbuha produbljuju vaše disanje, a to pojačavadotok kiseonika u vaše telo i poboljšava cirkulaciju. Smejanje proširuje krvne sudove što ubrzava zacjeljivanjetkiva. Ako se smešite i smejete, stimulišete proizvodnju endorfina (prirodnih telesnih sredstava protiv bolova), a to stvara osećaj ushićenja. Kad se smejete, pomažete svom limfnom sistemu da se reši otpadnih materija, trošite masnoće i opuštate mišiće. „Smeh je najbolji lek.“ Ne možete se od srca smejati i istovremeno biti teskobni i pod stresom. Kad vidite smešnu stranu života, lakše ćete staviti stvari u perspektivu. Moći ćete se pitati je li vaš problem zaista toliko važan. Kakve neverovatne koristi! Bez obzira koliko se osećate sitima svega, zaista vredi potražiti nešto čemu se možete smejati. Počnite smeškom; smešak može početi menjati vaše raspoloženje. Potražite nešto što vas je nasmejalo u prošlosti – video, knjigu, društvo nekog prijatelja, aktivnost …
Navucite osmeh na lice i pođite k smehu; možete se samo osećati 100 posto bolje.
2. Jeste li ikad nekoga sreli i odmah osetili snagu njegova ili njena bića i lične moći? Tu ljudsku kvalitet zovemo „ličnim magnetizmom“, a to je zaista pravi naziv. Naše fizičko telo okruženo je elektromagnetnim poljem koje se sastoji od naših sopstvenih zračenja. To energetsko polje zovemo „aurom“, a neki ga ljudi mogu videti kao oreol svetlosti. Većina nas ne može „videti“ auru, ali je možemo osetiti tako da smo je svesni. Možda ste svesni sivila oko osobe koja je upravo popušila cigaretu ili blistavilo oko nekoga ko se ponaša pozitivno. Naše aure upijaju energiju i vibracije svega oko nas – Sunca, Meseca, životinja, biljaka, stena, ljudi … Moramo biti svesni svojih aura kako bi ostale snažne, neoštećene i bistre tako da možemo zadržati dobro zdravlje i jaku pozitivnu energiju.
Neko je jednom rekao da ćete se, ako uđete u automobil i ne znate gde idete, voziti naokolo dok ne ostanete bez benzina i nikad ne ćete onamo stići. Ako nemamo cilja, kako možemo ikada nešto postići? Da bismo vodili bogat i pun život, moramo biti u mogućnosti obeležiti svoje uspehe.
3. Vrlo se lako dogodi da se svim silama trudimo nešto postići, a tada, kad se približimo postignuću, vešto pomerimo ciljnu crtu i tako se pobrinemo da zapravo nikad ne stignemo na cilj. Jeste li se ikada tako ponašali? Ljudi koji se zadovoljavaju jedino savršenstvom celo vreme pomeraju ciljnu crtu i često im je teško završiti neki projekat (čini se da nikad nije dovoljno dobar). Zaboravite na reči „dovoljno dobar“; oslobodite se svojih prekomerno visokih standarda i ciljeve uradite realnima, takvima da se mogu ostvariti i doneti vam zadovoljstvo. Uspešno ostvarivanje kratkoročnih ciljeva neizbežno dovodi do ostvarivanja dugoročnih ciljeva jer stičemo poverenje u svoju sposobnost. Neka vaši ciljevi budu stvarni (zapišite ih). Odredite sebi vremensko ograničenje (rokovi mogu biti izvrsna motivacija). Nagradite sebe stvarnom nagradom. Odlično ćete se osećati.
4. Porodična okupljanja nisu uvek intimni i bliski susreti kakve bismo želeli. Sećate li se Božića kad je bilo burnih reagovanja? Ako sa svojim roditeljima imate divan odnos pun razumevanja, onda će vam se ovo činiti nepotrebnim. Međutim, većina nas u nekom periodu svog života oseća potrebu da raščisti odnose sa svojim roditeljima. Možda se vaša majka katkad i dalje odnosi prema vama kao prema detetu, možda vam je vrlo teško imati blizak emocionalni odnos s ocem. Bez obzira kakve su vaše porodične poteškoće, postoji jedno područje koje bismo svi trebali „raščistiti“: svi trebamo oprostiti svojim roditeljima. Dok učimo sve više o sebi, shvatamo način na koji se negativni obrasci ponašanja prenose s roditelja na dete. U jednom periodu svog života počinjemo shvatati da smo mnoga ograničavajuća verovanja o sebi naučili od svojih roditelja i u detinjstvu. Tada bismo mogli osetiti gnev prema roditeljima, a na pamet bi nam mogle padati ovakve misli: „Zašto se moja majka tako ophodila prema meni? Zašto mi otac nije pokazao da me voli? Zašto me je tukao? Zašto mu je ona dopustila da se tako loše ponaša prema meni? Zašto su me uvek ismejavali? Zašto su govorili da sam glup? Vidi kako je to uništilo moje samopouzdanje …
Svi možemo naći nešto za što ćemo okriviti svoje roditelje, a to ćemo i učiniti. Naša deca pronalaze razloge da bi nas za nešto okrivili, a to i čine. Imajte na umu da su vaši roditelji radili onako kako su najbolje znali i mogli. Mi možemo samo da uči i prenositi ono što već znamo, a to smo naučili od njih. Možda ste u roditeljima prepoznali neka od svojih negativnih ponašanja, misli i osećaja. Čim prepoznate taj obrazac, počinjete sa velikom promenom u svom životu. Ne možete se osloboditi negativnosti i zameniti je pozitivnošću ako još uvek okrivljujete svoje roditelje.
Zaboravite ono što mislite da su vam roditelji „učinili“. Razgovarajte o tim pitanjima sa savetnikom ako mislite da vam je potrebna profesionalna pomoć. Počnite opraštati svojim roditeljima i osećaćete se poput nove osobe. Taj bi proces mogao da potraje, ali kad god oprostite još nešto, osećaćete se lakše i vedrijima. Imajte na umu da su i vaši roditelji imali roditelje!

5. Kad odgajamo decu na pozitivan način, pomažemo im da razviju dobre, pozitivne emocionalne obrasce i ponašanja, a takođe razvijamo njihovo samopouzdanje. Pohvala je jedan od najmoćnijih načina dopuštanja detetu da bude zadovoljno sobom. Kad kažemo stvari kao što su: „Dobro si napravila, jako dobro, ponosim se tobom“, osećamo topli sjaj u detetovu srcu, a tada i u našem srcu blista toplota. Ako pružamo pozitivnu podršku, i mi se izvrsno osećamo (što je još jedan razlog da je pružimo). Možemo dobiti čudesne rezultate ako na opštu pohvalu dodamo opisnu pohvalu. To znači opažanje i spominjanje pojedinosti onoga što neko dobro čini. Ponekad možemo sami sebe uhvati kako kažemo: „O, da, to je divno, sjajno, izvrsno“, a da zapravo ne obraćamo previše pažnje. Takva vrsta pohvale može izgubiti svoje značenje ako ne pazimo. Kako bi naša pohvala bila još efikasnija, moramo usporiti i zaista obraćati pažnju. Tada možemo određeno reći što je dete zapravo učinilo, a tako je dobro. Dakle, možete pohvaliti dete: „Ti si sjajan“, a tada dodati zašto je sjajan. „Bio si uporan i sasvim sam shvatio kako to treba učiniti.“ Opisna pohvala detetu daje dodatni podsticaj. Ne postoji ništa slično osećaju što ga imate kad podstičete dete da bude zadovoljno sobom – svi dobijamo topli sjaj! Ako nemate dete, pođite i pogledajte jedno kojemu ćete se diviti! Pohvalite ih- oni će se osećati divno, a i vi!
6. Upoznala sam mnoge ljude koji su koristili pozitivne tvrdnje i tehnike kreativnih vizualizacija, a tada su mi rekli da su stigli do tačke na kojoj osećaju da su „zapeli“ te im se čini da te tvrdnje jednostavno više ne deluju. Ako se to dogodi vama, uvek proučite svoja verovanja o zaslužnosti. Ukoliko ne verujete da zaslužujete najbolje, ne ćete dopustiti da u vaš život uđu lepe stvari. Pomno proučite svoja verovanja o tome što mislite da zaslužujete. Odakle su došla ta verovanja? Šta su vaši roditelji govorili o tome što zaslužujete? Jeste li zaslužili jednu za uho ili dugotrajnu prodiku? Šta su vaši roditelji mislili da oni zaslužuju? Jesu li osećali da u životu zaslužuju dobre stvari?
Možda je njih život razočarao; možda su osećali da nisu dobili ono što su zaslužili. Razmislite o svim porukama „o zaslužnosti“ što ste ih možda primili, bez obzira je li vam neko o tome govorio ili ste ih dobili na suptilniji način.
7. Ja zaslužujem najbolje u životu. Uvek iznova ponavljajte ovu tvrdnju. Izgovarajte je u automobilu, pevajte pod tušem, posmatrajte se u ogledalu i izrecite je. Ponovite je toliko puta da će početi zauzimati mesto bilo kakvih poruka o nedostojnosti što možda kruže vašim umom. Verujte da zaslužujete najbolje pa ćete to i dobiti!
Naglasite pozitivno, uklonite negativno! Misli su moćne; ononskih što se fokusiraju stalno će rasti. Zamislite da je vaš um zapravo vrt. Možete svoj um ispuniti prelijepim cvećem ili dopustiti da zaraste u korov i izmakne vašoj kontroli. Ne možemo istovremeno imati dvije suprotne misli, odnosno ako zadržavate pozitivnu misao, onda nema mesta za negativnu. Svesno posejte pozitivno seme u bašti svog uma, a negativne plijevim čim se pojave. Čim postanete svesni da u vaš um ulazi nešto negativno, sasiječi to u samom početku. Zatim razmislite šta je upravo suprotno i oblikujte snažnu pozitivnu mentalnu sliku; neka ona zameni negativnost. Moglo bi da potraje dok ne prepoznate sve svoje negativne misli (dolaze pod raznim krinkama i naučili ste s njima živeti). Dok svesno sejete pozitivno seme u svoj um, otkrićete da vam je lakše prepoznati negativne uljeze. Ako osećate gnev, zamislite što je moguće nežniju misao. Nema mesta za obe misli. Ako osećate da ste u stisci s vremenom, stanite, zatvorite oči i zamislite preliep mirni prizor. Osećate li se kao gubitnik, ponavljajte tvrdnju: „Ja sam pobednik.“ Kad svoj um možemo ispuniti lepim mislima, naš svet postaje prelepo mesto. Zapamtite: budite ovde i sada! Subota je ujutro, neradni dan, vreme za odlazak u kupovinu. Kad sednete u automobil, jedno dete se počinje žaliti. „Ćuti, moramo u kupovinu.“ Tada novorođenče zaplače, a vi postajete razdraženi. Vaš partner počne da viče. „O, prestani vikati, on je samo beba.“ Stvari postaju vrlo napete …Prepoznajete li taj prizor? Zamenite to bilo kojom situacijom u kojoj vaši dobro osmišljeni planovi ne funkcionišu. Nemojte se uzrujavati suočeni sa takvim otporom. Stanite i prepoznajte trenutak. Svesno se smestite u sadašnjost. Oslobodite se razmišljanja o prošlosti ili budućnosti te prihvatite i delujte SADA.
Ako se tako organizujete i sve isplanirate da ste stalno zaokupljeni budućnošću ili jurite kako biste na sve dospeli, onda propuštate istinsko zadovoljstvo momenta. Kad god osetite da vam vaš život izmiče kontroli, stanite i recite sebi: „Zapamti, budi ovde i sada!“ To ne znači da morate na sve zaboraviti. Pobrinite se za decu i tada pođite u kupovinu. Ako zazvoni telefon, javite se (to se događa u tom trenutku). Dogovorite onaj sastanak za tri nedelje (dogovarate se u trenutku, a za tri nedelje biće trenutak za odlazak na sastanak). Moć je uvek u trenutku. Prestanite da čita i prepoznajte trenutak, osetite sada. „Kasnije“ zapravo nikad ne postoji jer smo zapravo uvek svesni samo sadašnjeg momenta, a „kasnije“ je uvek u budućnosti. Određena količina stresa podstiče nas na dostignuća i dinamiku u našim životima jer učimo svladavati životne izazove. Međutim, previše stresa može izazvati iscrpljenost, depresiju, letargiju, pa čak i bolest. Svi različito reagujemo na situacije. Stres koji podstiče jednu osobu (da, mogu to napraviti u roku) za drugu je osobu pravi otrov (ne, nikad neću uspeti, sve je to previše za mene). Prepoznajte nepotrebni štetni stres u svom životu i uklonite ga.

(Alter)