Naša svest kreira stvarnost

To je tvrdnja koja privlači mnogo pažnje alternativnih medija širom sveta. Svest je predmet proučavanja mnogih naučnika u kvantnoj fizici i njene povezanosti sa prirodom naše stvarnosti. Šta je svest? Svest je način na koji doživljavamo naš svet, naše misli, namere. „Potraga za svešću u mozgu je isto kao i potraga za spikerom u radioaparatu.“ kaže Nasseim Haramein, voditeći istraživač Resonance projekta. „Smatram da je svest osnova, supstanca proizlazi iz svesti. Ne možemo zaobići svest. Sve o čemu govorimo, sve što zapravo postoji, zahteva svest.“izjavio je Maks Planck, teoretičar fizike koji je ustanovio kvantnu teoriju za koju je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1918. godine. „Nemoguće je formulisati zakone kvantne mehanike a da su potpuno konzistentni bez korišćenja svesti.“-kategoričan je Eugene Waigner, teoretičar fizike i matematičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1963. godine. Tvrdnja da „svest stvara stvarnost“ podstiče mnoga, mnoga pitanja. Znači li to da mi kao individue i na kolektivnom nivou ljudske rase, možemo oblikovati, kreirati kakvu god stvarnost želimo za sebe? Znači li to da možemo proizvesti drugačiji stil života i privući neka iskustva? Dešava li se to odmah? Treba li vremena? Kako da to učinimo? „Temeljni zaključak nove fizike jeste shvatanje da posmatrač oblikuje stvarnost. Kao posmatrači, lično smo uključeni u izradu sopstvene stvarnosti. Fizičari su prisiljeni priznati da je svemir mentalna konstrukcija. Fizičar početnik sir James Jeans piše: ‘Struja znanja kreće prema nemehaničkoj stvarnosti; svemir počinje izgledati kao velika misao, a ne kao velika mašina. Čini se da mozak više nije slučajni prolaznik kroz svet materije, već je začetnik i vladar tog sveta materije. ‘Pomirite se s tim i prihvatite zaključak – svemir je nematerijalan, mentalan i duhovan. „-kaže autoritativni RC Henri, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu Džons Hopkins. Kvantni eksperiment dvostrukog proreza vrlo je popularan eksperiment koji meri kako su naša svest i naš materijalni svet prepleteni. To je dobar primer koji pokazuje kako su faktori povezani sa svešću i fizički, materijalni svet isprepleteni. U ovom eksperimentu, optički sistem testira moguću ulogu svesti u kolapsu kvantne talas-funkcije. Istraživanje je otkrilo da su faktori povezani uz svest značajno učestvovali na stvarnost. Iako je to jedan od najpopularnijih eksperimenata kojim se proverava veza između svesti i fizičke stvarnosti, postoje mnoga druga istraživanja koja jasno pokazuju da svest, ili faktori koji su s njom povezani, na neki način direktno povezani sa našom stvarnošću. Mnoga istraživanja u oblasti parapsihologije to su demonstrirala. Naravno, možda ne razumemo sadržaj te veze i u većini slučajeva je ne možemo niti objasniti. Međutim, postoje i neprestano se proučavaju. Neki drugi primeri takvih istraživanja su i ekperimenti psihokineze koje sprovodi vlada, globalni ekperiment svesti, obaveštajne agencije koje stalno imaju ovakvu vezu na oku, misli i namere koje menjaju strukturu vode, placebo efekt, proučavanje teleportacije itd. Moderna nauka, pogotovo kvantna fizika, proučava drevni misticizam i koncepte koji su duboko ukorenjeni u razne kulture širom drevnog sveta. Jedan izvrstan primer te tvrdnje je premisa da je sve energija, ništa nije čvrsto.“Ono smo što mislimo, sve što jesmo proizlazi iz naših misli, naše misli oblikuju svet.“reči su Gautama Bude. „Iako postoje različitosti, smatram da Budina filozofija i kvantna mehanika imaju slične poglede na svet. To možemo videti u ovim izvrsnim primerima ljudskog mišljenja. Bez obzira na divljenje koje osećamo prema tim velikim misliocima, ne smemo zaboraviti da su i oni bili ljudska bića, kao i mi.“analiozirao je Dalaj Lama. Izvrstan primer saglasja kvantne fizike i drevnih kultura jest činjenica da je Nikola Tesla bio inspirisan Vedskom filozofijom kad je razvijao svoje ideje energije nulte tačke. No, zašto je ovo važno? Važno je jer moderna fizika ukazuje na to da svest posmatrača oblikuje stvarnost. Način na koji mislimo i percipiramo može biti odgovoran i igrati važnu ulogu na fizički konstrukt kojeg vidimo svojim očima. Ako pogledamo svet i analiziramo ga na društvenom nivou, šta vidimo? Trenutno mase percipiraju svet kao mesto u kojem se rodiš, ideš u školu, plaćaš račune, podižeš porodicu i tražiš posao. No, mnogi ljudi na ovoj planeti ne mire se sa ovakvim načinom gledanja na svet. Već jako dugo percipiramo našu realnost na taj način, s vrlo malo informacija o tome šta se stvarno dešava na našem planetu i što se događa samom planetu. Ponekad se čini kao da smo robovi istrenirani da prihvatamo stvari takve kakve jesu, da ne pitamo šta se događa u svetu. Kao što bi Noam Chomski rekao, naša svest je proizvod. Ako nastavimo tako da prihvatamo stvarnost kao nešto takvo- kakvo je, produžiće se taj način postojanja bez ikakvih promena. Kako bi kreirali sopstvenu stvarnost, naši se obrasci mišljenja i način percipiranja moraju promeniti. Šta menja način na koji percipiramo stvarnost? Informacija. Kad usvojimo novu informaciju, menjamo način gledanja na svet oko sebe te se kao rezultat i naša stvarnost menja, a počinjemo i pokazivati to novo iskustvo sagledavanjem šire perspektive. Naučnici raspravljaju možemo li promeniti i svoj fizički oblik. Vrlo važan zaključak ove nove fizike jeste da ako faktori svesti kreiraju našu stvarnost, to znači da promena počinje u nama. Počinje sa načinom na koji spoljni svet gledamo unutrašnjim očima. Naša percepcija sveta mogla bi biti samo refleksija našeg unutrašnjeg sveta, unutrašnjeg stanja bića. Upitajte se, jeste li sretni? Posmatrate li, percipirate i delujete sa mesta ljubavi? S mesta mržnje ili besa? S mesta mira? Svi ti faktori povezani su sa našom svesti i posmatranjem i imaju veliki značaj u kreiranju fizičkog sveta kojeg ljudi kreiraju za sebe? Smatram da je ljudska rasa u procesu „buđenja“ i „otvaranja“ mnogim stvarima. Prema tome, naš se način gledanja na svet i percipiranja uveliko menja. Ako želite promeniti svet, promenite način na koji gledate stvari i te će se stvari promeniti.“Budi promena koju želiš u svetu.“ govorio je Mahatma Gandi „U fizici više ne postoji ništa novo što bi se moglo otkriti, već ostaju samo sve preciznija i preciznija merenja.“ Ovo je izjavio lord Kelvin 1900. godine i pokazalo se da je u krivu već nakon pet godina kad je Ajnštajn objavio svoje istraživanje relativnosti. Eisteinove nove teorije promenile su tadašnji uvreženi okvir razmišljanja. Ta situacija navela je naučnike da budu otvoreniji prema alternativnim pogledima na pravu prirodu naše stvarnosti. Ovo je izvrstan primer onoga što je nekad bila neporeciva istina, a danas više nije.“Ova izjava lorda Kelvina izraz je paradigme prošlosti. Nekad smo znali da je Zemlja ravna, nekad smo znali da smo centar univerzuma i nekad smo znali da čovek ne može da leti. Kroz periode ljudske istorije, intelektualni autoriteti potvrđivali su svoju moć jednostavnom supresijom elemenata stvarnosti koji se jednostavno nisu uklapali u okvir prihvatljivog znanja. Zar smo imalo drugačiji danas? Jesmo li zaista promenili otvorenost prema stvarima koje se ne uklapaju u okvir? Moguće je da postoje koncepti naše stvarnosti koje tek moramo razumeti i ako otvorimo oči, možda ćemo primetiti da smo prevideli nešto značajno.“kaže Terje Toftenes.
(znanost.geek)