Najtoplija planeta Sunčevog sistema je Venera

Neptun skoro da i ne prima toplotu, ali je ispušta u velikim količinama. Odavno je jasno da je svemir ogromna i nedovoljno istražena površina sa čudnim i često neobjašnjivim pojavama. Pregršt fonemena dešava se i u našoj galaksiji, a što se tiče Sunčevog sistema, koliko god da ste upućeni i zanima vas ta oblast, sasvim sigurno je ne poznajete detaljno. Postoje zanimljive činjenice o planetama iz Sunčevog sistema koje su mahom poznate, ali postoje i detalji koji će vas sigurno iznenaditi. Predstavljamo vam pet zanimljivih i manje poznatih fenomena iz Sunčevog sistema. Što je objekat bliži Suncu, to bi trebalo da bude topliji. Zvuči logično, zar ne? No, ne mora da znači da je takvo stanje stvari u Sunčevom sistemu. Najtoplija planeta nije Merkur koji je najbliži Suncu, već Venera, koja je odmah iza Merkura. Razlog za ovu neobičnost je odsustvo atmosfere na Merkuru. Solarna strana planete brzo se zagreva, a tamna strana se takođe brzo hladi. Temperaturne fluktuacije se kreću od -170 do +420 stepeni Celzijusa. Sa Venerom je mnogo komplikovanije. Planeta ima atmosferu koja ne dozvoljava da se cela površina ohladi. Zajedno sa efektom staklene bašte, bez obzira na doba dana, toplota se ravnomerno raspoređuje po površini planete, a temperatura površine je 460 stepeni. Neptun je najudaljenija planeta od Sunca, koja prima samo mrvice toplote. U isto vreme, sama planeta zrači u svemir dva puta više toplote nego što prima. Postavlja se pitanje kako je to moguće? Odgovor stoji u takozvanoj dijamantnoj kiši na površini Neptuna. Jako trenje takvih kiša, koje dolaze u dodir sa atmosferom, dovodi do stvaranja toplote. Do 2006. godine Pluton se smatrao devetom planetom Sunčevog sistema. Dugo godina Pluton su prihvatali kao zvaničnu planetu Sunčevog sistema, sve dok naučnici nisu počeli da otkrivaju nove objekte slične Plutonu. Nakon toga, termin «planeta» je dobio novu, precizniju definiciju i odlučeno je da se Plutonu dodeli klasa «patuljastih planeta». Dakle, danas zvanično postoji pet takvih patuljaka u našem sistemu i više od 40 objekata koji imaju tendenciju da to postanu, ali još nisu dobili takvo zvanično zvanje. Sastav «gasnog diva» poput Jupitera veoma je sličan sastavu zvezda. Veruje se da ako bi u Sunčevom sustavu bilo više «građevinskog materijala» i ako bi Jupiter mogao da dostigne znatno veću masu (oko 3 puta veću), onda bi to bilo dovoljno da pretvorimo planetu u smeđeg patuljka – vrstu zvezde. Crna mrlja na Jupiteru veća je od obima Zemlje. Temperatura površine smeđih patuljaka je mala: od nekoliko desetina do nekoliko stotina stepeni, a takva «zvezda» može trajati desetine milijardi godina. Velika crna mrlja predstavlja ogromnu oluju na površini Jupitera. Prečnik tačke nije konstantan, ali je znatno veći od prečnika Zemlje. Veličina crne mrlje u poslednjim decenijama se smanjuje. No, najzanimljivije u toj priči jeste činjenica da je oluja trajala najmanje 190 godina. Postoji pretpostavka da je ona još starija – prvi put je BKP uočen 1655. godine, ali se veruje da je nakon toga uragan prestao, a zatim ponovo pomahnitao. Brzinom vetra prilikom te oluje veća je od 500 km/h.

Yandex ru