Misterija porekla Sfinge

Velika piramida iz Gize je jedna od najenigmatičnijih građevina ikada stvorenih na Zemlji.

Mnogi istraživači veruju da se ne može isključiti da je Sfingu stvorila kultura starija od drevne egipatske civilizacije zato što ne postoje apsolutno nikakvi podaci o njenom poreklu, nameni i starosti.

Mnogi istraživači ukazuju na to da ima dovoljno dokaza da je plato Gize bio potpuno potopljen u prošlosti.

Prema tim dokazima, moguće je da su piramide i Sfinga u stvari megalitske građevine koje su preživele potop.
Zapravo, istraživači uopšte nisu sigurni u to ko je sagradio ove neverovatne spomenike, te neki čak i spekulišu da ih je izgradila neka izgubljena civilizacija, a možda i vanzemaljska bića.

Sa 73 metra dužine i 20 metara visine, Sfinga drži rekord kao najveća monolitska statua na našoj planeti. Veruje se da je Sfinga otkrivena 1817. godine, kada je Đovani Batista Kavilja sproveo prvo moderno arheološko iskopavanje.

Ono što znamo o istoriji pre drevne egipatske civilizacije jeste nagađanje da su pre potopa postojale napredne civilizacije koje nazivamo antediluvijanske civilizacije.

Nije isključeno da je Sfinga delo ove drevne kulture koja je živela uz dolinu Nil mnogo pre uspona drevne egipatske civilizacije.

Dva ukrajinska istraživača sugerišu da je Sfinga stara oko 800.000 godina, a ovu teoriju izgleda podržava i nauka.

Oni su predstavili svoju studiju na Međunarodnoj konferenciji geoarheologije i arheomineralogije u Sofiji.

Njihov glavni argument jeste taj da se na Sfingi i drugim spomenicima u platou Gize uočavaju nepobitni tragovi erozije, što ukazuje na to da je plato neko vreme bio pod vodom.

Dr Robert Šloh je bio jedan od prvih istraživača koji je ukazao na to da su građevine mnogo starije nego što se mislilo. On je devedesetih godina prošlog veka sugerisao da je Sfinga nekoliko hiljada godina starija nego što su arheolozi do tada verovali, tj. da datira negde iz 9000. do 5000. godine pre nove ere. Njegova pretpostavka se takođe bazirala na tragovima erozije pronađene na kamenju spomenika.

Arheolog Šerif el Morsi, koji je detaljno ispitivao plato Gize više od dve decenije, i njegov kolega Antoan Gigal, otkrili su kontroverzni fosil koji podržava teoriju po kojoj je čitava oblast nekada bila potopljena.
Ono što je veoma zanimljivo jeste da ne postoje nikakvi zapisi o poreklu Sfinge. Drevni Egipćani su bili veoma skloni beleženju podataka, a opet ne postoji nijedan pisani tekst koji govori o Sfingi. To očigledno ukazuje da nisu Egipćani ti koji su napravili Sfingu.

Sfinga je jedna od retkih građevina drevnog Egipta koja na svojoj površini nema nikakvih zapisa ni simbola.

Prema zapisima pronađenim pedesetih godina 19. veka u Hramu Izisa, Keops je restaurirao Sfingu. To znači da je Sfinga sagrađena mnogo pre Keopsa.

Francuski egiptolog Gaston Maspero takođe tvrdi da je Sfinga bila zakopana u pesku u vreme vladavine Kefrena i njegovih prethodnika.