Omura kineziološki odgovori od podsvesnog

Šta je istina? Još je Sigmund Freud upoređivao svest i podsvest sa santom leda. Vršak koji pluta na površini vode samo je mali vidljivi deo onoga što krijemo duboko u sebi i što je nevidljivo, nedostupno i potopljeno ispod površine. Davna iskustva, nedopuštene i nikad do kraja proživljene emocije, zabranjeni delovi našeg života i iskustva kriju se od naše svesti iako iz podzemlja umeju potajno da upravljaju našom svakodnevicom. Naše navike, životni stil pa čak i karakter proizvod su onoga što je skriveno ispod površine. Ono što je našem umu nepoznato i od čega se brani racionalizacijom i neznanjem, našem je telu dostupno! Jedan od načina na koji možemo dopreti do skrivene istine je kineziološki mišićni test. U upotrebi je još od Hipokrata, a njime će nam naše telo reći istinu o čemu god da ga pitamo.Telo je nepristrasno. Mišići će oslabiti na sve ono što nam stvara stres, a ostati čvrsti na sve ono što nas tišti. Kineziološki test će nam otkriti uzroke određenih tegoba, psihičkih i fizičkih, zašto imamo probleme u odnosima ili na poslu, a pokazaće da li nam zaista i odgovara neki naš izbor posla, partnera. Može nam reći od čega se branimo, šta uistinu želimo, čak i kad to sebi nismo spremni da priznamo. Mogućnosti su neograničene. Oblikuje se krug pomoću kažiprsta i palca, drži se čvrsto, ali bez napora, i pritom se ponovo testira snaga i čvrstoća mišića pri određenoj izjavi. Kineziološki mišićni test koji se izvodi uz pomoć prstiju, poznat je još i kao „O test“ ili „Omura test“, prema japanskom lekaru Jošiakiju Omuri koji ga je usavršio i uvek koristio u svojoj praksi. Kako je moguće da naše telo zna ono što je umu potpuno nedostupno i nepoznato? Ruka je jako zastupljena u mozgu i registrovati sve ono što se u njemu događa. Sve informacije koje dobijamo i spolja i iznutra (spolja kad nešto vidimo, čujemo ili doživimo pomoću čula ili pak iznutra kad imamo neku senzaciju, sliku ili osećanje), najprije doživimo u amigdali, delu mozga koji kontroliše instinktivne i osetilne reakcije. Pre nego što nekom događaju ili doživljaju damo značenje, mi smo ga na nesvesnom nivou već osetili. Taj nivo iz nas može komunicirati putem tela, čak i onda kada um nema objašnjenje za tu reakciju tela. Ako uđemo dublje u ovo područje, otkrićemo da miostatski test može dati informacije i o onome o čemu nemamo direktnog ličnog iskustva. Jedini način na koji je ovo moguće razumeti jeste dopustiti da postoji mistični nivo naše egzistencije u kojoj su sva ljudska iskustva i znanja povezana. Naš um nema pristup tom izvoru ali naša duša ima, te odande crpi važne informacije.
Kako sami da uradimo Omura test. Terapeut testira snagu tako što svojim prstima pokušava da rastavi kažiprst i palac, a i mi sami možemo to učiniti tako što ćemo kažiprstom i palcem jedne ruke da napravimo prsten, a kažiprst i palac druge ruke provučemo kroz taj prsten i njima pokušamo rastaviti taj prsten ili jednim prstom druge ruke. Pre toga moramo da utvrdimo koja je prosečna snaga kojom stvaramo čvrst prsten. Snaga koja je manja od te, prosečne snage ukazaće na negativni odgovor.“Važno je znati kako se pri ovom testiranju postavlja pitanje. To zapravo nisu pitanja, nego izjave. Njima testiramo teme, stanja i procese. Na primer, mogu proveriti jesmo li gotovi s radom ili još nešto treba proraditi. To ukazuje na proces. Kažem: ‘Gotovi smo’ i testiram. Ako je prsten čvrst, to znači da smo stvarno završili, a ako je prsten slab, to znači da treba da nastavimo da radimo. Još jedan primer testiranja procesa je kad pokušavam da pronađem tačnu godinu kada se nešto dogodilo. Ako tražim odgovore ‘da’ ili ‘ne’, prsten će ostati čvrst kad naiđem na pravu godinu, odnosno kad je odgovor potvrdan“, ili traženjem na šta se prsten otvara. O testom mogu se testirati vrlo konkretne stvari, na primer, kod osobe koja je alergična može se tražiti konkretna stvar na koju je alergična (na primer, biljka ili deterdžent), mesto na komu se ta stvar nalazi (u kući, van kuće, na poslu…). Proces treba započeti tako što se kaže: „Tražimo ono što izaziva alergiju.“ Kada se naiđe na ono što je izaziva, prsten će ostati čvrst. Iskustvo je pokazalo kako naša sposobnost da prste držimo čvrsto spojene slabi ako na sebi imamo svilu, kad u telu, ili pak, samo u ruci, imamo šećer te ako na ruci imamo sat na baterije. Zašto nas baš ove stvari slabe; malo je poznato, ali ih pri testiranju treba izbegavati. Mišići, takođe, mogu biti slabi ako u organizmu nema dovoljno vode pa je hidratacija važna priprema za testiranje. Katkad će nas slabiti stres i neka druga osećanja. Kad se to dogodi, dovoljno je malo pričekati i opustiti se. Kritičari ovog testa često ukazuju na moguću subjektivnost terapeuta, pa i klijenta, zbog čega se smatralo da se pritiskom kojim se prsten drži ili pak povlači može manipulisati. No, začudo, terapeut ne mora glasno da postavi pitanje – može ga postaviti u sebi i dobiće tačan odgovor. Može krenuti jednostavnim, očitim činjenicama i u sebi, na primer, reći: „Ti si žensko“. Ako je klijent muško, prsten će se uvek otvoriti, ako je izjava istinita, uvek će ostati čvrst i to je višestruko dokazano. Iskušajte sami! Ako radite test bez ičije pomoći – na papirić možete napisati izjave koje odgovaraju istini i one koje ne odgovaraju (na primer „Ja sam žensko“, „Ja sam muško“, „Zovem se…“, „Nemam decu“, „Imam četvero dece“…). Potom preklopite papiriće tako da ne možete da vidite šta na njima piše pa ih pomešajte i uzmite jedan, držite ga trenutak u ruci i potom testirajte. Ako je odgovor potvrdan, odnosno prsten čvrst, proverite izjavu na papiriću – odgovaraće istini. Ovaj način, zapravo, pokazuje da živimo u velikom informacijskom polju koje nije ograničeno na klasično umno znanje.
(lovesensa)