Narodna verovanja uoči praznika

Postoji puno verovanja u narodu,a koja su povezana sa Ivanjdanom. Većina ima u sebi magijski cilj. Ivandan kao i Đurđevdan, prvenstveno su praznici koji slave vračare i one ne propuštaju svoju priliku da tada, u noćima magije naprave svoje obrede i čaranja. Na Ivanjdan se događaju čudne pojave. Tada Sunce poludi,a nebeska svetlost menja jačinu i intezitet. Uoči praznika, na samu ponoć, otvori se nebo i događaju se čudesne stvari. Zvezde tada silaze na zemlju kako bi se okupale u morskim valovima. Silaskom na zemlju prospu magičnu snagu i moć po cveću i bilju pa ih time čine veoma lekovitim. Seoske vračare na ovaj dan beru razno bilje. Ubranih travki mora biti tačno 77 i još jedna ali samo pola neke biljke. Ona služi bajalicama za lečenje nepoznate bolesti, ona koja nema ime. Smatra se da noć uoči Ivanjdana ima neobično jaku moć, naročito isceliteljsku, koja sa prvim zracima izlazećeg Sunca nestane. Ali,ne nestane odmah sva podarena snaga, zadrži se i preko dana, uglavnom do samog podneva. Kod nas, u ljubavnoj magijih mišljenje je da se čarke najbolje prave uoči mladog petka. Ovaj dan je posvećen Veneri pa uz kombinaciju sa Mesecom, čini najbolji trenutak za zauzimanje nečijeg srca. U prošlosti, kad devojku momak ostavi, ona bi se u samu ponoć, uoči mladog petka,  svukla do gole kože i uhvatila za stablo šljive tresući ga i pri tome govoreći:  Kako se ova šljiva drma, tako i N. ne imao mira. Ovu bajalicu bi ponovila tri puta, a onda potrči u kuću, stane pod otvoren odžak i kaže: Crni pevče iz odžaka, idi, dragom mom nevernom, ako pije neka ne pije, ako jede neka ne jede, ako spava ne zaspao niti mira imao dok se meni ne vrati. Takođe, veoma slično bajanje obavlja i momak, posebno kada devojka koja mu se dopada ne uzvraća istom merom. On se isto tako skine na golo i stane pod odžak pa imenom pozove devojku koju voli. Verovanje je da će se ona sama ubrzo pojaviti na njegovim vratima.