Ima jedna čarobna rečenica

Svi se sećamo uzbuđenja i očekivanja, kojima su nas plašili krajem 2012. godine. Promene su se tada i desile, ali ne one koje su bile očekivane – Planeta je ustvari počela da živi u drugoj dimenziji.
Januara meseca 2013. godine izneti su podaci o eksperimentu koji je bio vršen tokom 10 godina, počev od 2003. Proučavajući atom vodonika, koji se sastoji od jednog protona, nuklearni naučnici primetili su da proton u vodoniku kao da pulsira – čas se smanjivao, čas je ponovo dobijao uobičajene razmere. Naučnici su iz početka ovo smatrali nekakvom greškom ili uticajem spoljnih činilaca ali je na kraju zaključeno da se proton zapravo promenio. Bilo je utvrđeno da se veličina protona smanjila za 4{015fd742916fff448e740a52083c96accc381124d805f77e0423bc1ae978b1a7}. Promenilo se ustvari sve: i brzina i način okretanja, smer i prečnik. Odmah za protonom počela je da se menja i sva organska materija, budući da u njen sastav ulazi i vodonik. Došlo je, ustvari do promene mase Materije. Za protonom su pošle i ostale čestice i ono što se u nuklearnoj fizici smatralo konstantom počelo je da postoji u potpuno drugom neuobičajenom vidu. Zakoni koji su važili do 2013. godine prestali su odjednom da važe, pošto je masa materije postala drugačija. Nalazi mnogih laboratorija naterali su naučnike celog sveta da se udruže i da zaborave na sve nesuglasice. Otprilike 10 vodećih instituta atomske fizike su počeli svojim reaktorima i laserskom tehnikom da međusobno proveravaju rezultate jedan od drugoga – ali rezultati su uvek pokazivali da je atom vodonika promenio veličinu. Posmatrano po zakonima trodimenzionalnog Sveta, ovo je nemoguće. Fizika je počela da otkriva svoje sopstvene dimenzije, razmere. To svojim proračunima više dimenzionalnosti našeg Prostora potvrđuju i astrofizičari. Mi ustvari živimo u drugoj dimenziji. Došlo je do Kvantnog Skoka – čestica je s jednog nivoa energije prešla na drugi nivo energije, pri tome se ponašajući kao neutronska zvezda, bila je velika pa se smanjila. Možemo ustvari smatrati da sada živimo na drugoj planeti, pošto svi zakoni počinju da deluju drugačije. Naučnici se s tim već sreću na svakom koraku. Zakoni koje znamo već predstavljaju svet prošlosti. Period od januara do marta 2013. godine bio je bogat radikalnim naučnim otkrićima u astronomiji i astrofizici, koji su počeli da izviru kao iz roga izobilja. Po orbiti oko Zemlje kreće se nemački teleskop Špicer koji je nekoliko puta precizniji od čuvenog Hablovog teleskopa. Njime je bila utvrđena nova vrsta zračenja – Ultra crveno zračenje Galaksije. Do sada nam je bilo poznato samo Infra crveno zračenje, a ovo je Ultra crveno – tj. radi se o novom fizičkom terminu. Time je omogućen uvid još dublje u materiju. Ultra crveno zračenje jasnije je od običnog 60 puta. Uobičajena skala elektromagnetnih zračenja, o čemu pišu udžbenici fizike, povećala se u infracrvenom dijapazonu za 3 oktave, a za 3 oktave povećala se i u ultra-ljubičastom dijapazonu, dobili smo 6 oktava više nego što smo imali. Ustvari se pojavila Materija koje do 2013. godine nije bilo. Ona do sada iz raznih razloga nije bila vidljiva, ali sad se, evo, pokazala i naši fizički uređaji mogu da je registruju. Došlo je i do još jednog otkrića: do 2013. godine naučnici su znali da se naš Sunčev sistem kreće ka Crnoj Rupi. Naučnici iz Novosibirska govorili su da se krećemo ka oblasti potpuno neistraženih energija, kojih ranije nije bilo i ne zna se šta će dalje biti. Međutim, odjednom Crne Rupe više nema!? Radilo se o astrofizičkom objektu, koji je u međuvremenu negde nestao. U centru naše galaksije više nema Crne Rupe. Naučnici su se od toga silno uplašili i ovo su otkriće zatajili. Vesti o tome nestale su s interneta 2 meseca posle objavljivanja otkrića. Na internetu je postojao sajt „Membrana“, na kome su naučnici objavljivali svoja otkrića, ali taj elektronski žurnal više ne postoji – kao da je on upao u Crnu Rupu. Šta se ustvari desilo? Pokazalo se da je Crna Rupa bila kapija – kroz koju smo prošli i koja se za nama zatvorila. Međutim, umesto Crne Rupe u centru Galaksije, pojavio se drugi jedan Objekat – Magnetar – koji takođe predstavlja naučno otkriće, ali iz 2014. godine. Magnetar je pulsirajuća zvezda, ali to nije Pulsar. Magnetar na sve strne izbacuje tekuće magnetno polje. To je nekakva materija, kojoj još nije dato ime (ali to nije plazma). Ta materija je razumna i sastoji se iz granula. Granule u toj materiji bivaju male, veličine otprilike kao elementarne čestice a bivaju i veće – na primer veličine Zemljine kugle. Iz početka je, od marta 2014. godine, taj Magnetar bilo moguće samo čuti i posmatrati u radio dijapazonu, ali od maja 2014. godine već ga je bilo moguće i videti. U kosmičkim razmerama radi se o kolosalnoj stvari – obično se nešto može ili samo čuti ili samo videti, to jest mozak je već bio pripremljen da primi ovu informaciju.

Obreli smo se na prvim nivoima Ezoteričnog plana, faktički ustvari „na onom svetu“ – što vam ovime i čestitamo. To što su sada druge frekvencija, i usled toga je drugačija i organika. U međuvremenu je Magnetar počeo da svetli crvenom svetlošću (do maja 2014. godine Magnetar inače uopšte nije svetleo). Još 2005. godine naučnici u oblasti neurofiziologije otkrili su u Hipokampusu čoveka, deo ljudskog mozga, oblikom podsećajući na morskog konjića, još nije sasvim istražen – pretpostavlja se da ima bitnu ulogu u pamćenju i u prostornom pamćenju i orijentaciji, deo koji se naziva Plava Mrlja. O njoj se već duže vremena zna, ali se na nju nije obraćala neka posebna pažnja. Sam po sebi, mozak čoveka to je otprilike kao tzv. „crna kutija“. Ali, tokom leta 2014. godine postalo je moguće videti i Plavu Mrlju. Hipokampus se projektuje na Tačku Života i rukovodi životom čoveka u Eteru i na višim nivoima. Ova se plava boja, ako se oči pritvore, po nekad može spaziti kao srebrni oreol nimbus,  nad nečijom glavom. To je novo organsko Telo i ono pulsira u skladu s Magnetarom. Oni čine jedinstveni sistem i oba imaju isti osnovni ritam – ritam valcera. Osnovni ritam Vasione isto je tako valcer, ali se izvodi u raznim „aranžmanima“ i u raznim oktavama. Oktava u kojoj po taktu valcera igraju Plava Mrlja i Magnetar iz centra Galaksije nalazi se na novoj skali, koja obuhvata i ranije pomenute tri nove oktave. Drugim rečima – proizilazi da je energetski spektar novog vodonika potpuno različit od spektra starog vodonika. To je spektar ultracrvene boje, koji je dublji od infracrvene. I upravo je taj novi dijapazon preuzeo vođstvo. Mi živimo a ni ne shvatamo da primećujemo već potpuno drugačije energetske spektre. Sve ovo počinje već da dolazi do ljudskog saznanja. Ostvarilo se ono o čemu su govorili – da je došlo vreme da ćemo živeti u Ezoteričnom Svetu, a u njemu sve se upravlja mislima: samo pomisliš – pomerila se stolica, pomisliš o tome – i već letiš… Za sad još nismo stigli do tog stanja koncentracije i poznavanja sebe samih. Međutim, u vezi sa svim ovim već se primećuju razni fenomeni. Prvi osnovni fenomen je svetlost oreola. Do Skoka ona je bila Zlatna (kao oreoli svetaca na ikonama) i njih su imali samo Majstori jer je oko Zemlje vladalo jako magnetno polje, koje je kočilo našu genetsku strukturu. Sada je ovo polje samo po sebi prestalo da bude toliko jako, to jest. ono i dalje postoji ali je potpuno drugačije. Ono je sada veoma mekano i nežno, ali nije zbog toga ništa manje jako. Otprilike kao i paučina: nežna je i mekana, ali probaj da je pokidaš – jača je od čelika. Otprilike je takve strukture i novo magnetno polje. Verovatno ste već čuli za termin Akaši – to jest za Zlatnu Strukturu, koju nazivaju i Proteus. O tome je takođe govorila i Blavacka (Proteus/Protej je, inače, bog iz grčke mitologije, koji ima sposobnost da proriče sudbinu, što izbegava da čini ali učiniće onome ko uspe da ga uhvati). I upravo je Proteus počeo da se ovaploćuje. To postaje naš novi nervni sistem, a on je obasjan svetlošću Proteusa. Takođe već imamo i drugi nervni sistem i prestali smo da vidimo trodimenzionalno jer su nam već i oči drugačije. Tokom najmanje 26 hiljada godina koje su prethodile Skoku svi smo u oku imali tzv. Slepu Mrlju. To se ustvari očni nerv, koji ulazi u lobanju i ide duboko u nju, na tom mestu prekrivao određenom belančevinastom materijom, kao zatvaračem. Sliku koja pada na to mesto nismo mogli da vidimo. Slepa Mrlja pokrivala je tri četvrtine našeg sferičnog vida, mada je mozak stvarao iluziju da vidimo sve. No, i pored toga, postojanje Slepe Mrlje omogućavalo nam je da živimo u trodimenzionalnom Prostoru, koji je vaoma ograničen i žestok. To su bile propozicije Eksperimenta (u kome smo do sada živeli). Trebalo je da proučimo Telesni Plan i taj smo zadatak uspešno obavili. Tako da smo sad prešli na „Onaj Svet“. Naš ispit smo uspešno prošli i Slepa Mrlja počinje da se rastvara i da nestaje – a nama se otvara mogućnost i višedimenzionalnog vida. Ovo je otkriće Planetarnih razmera i to su već primetili naučnici po celom svetu. Promenio nam se i Timus, grudna žlezda (centralni organ limfnog sistema), koja je sama po sebi veoma sakralna. Sada u našem Timusu živi onaj Proteus kog smo malopre pominjali. Tu mu je „sedište“ da bi se odatle razlio po svim našim kanalima. Sunčani i mesečevi meridijani, sve se to odavde podstiče i svi ti meridijani postali su već drugačiji. Promenio se i način na koji Proteus vrši nadzor nad našim imunitetom. Dok nam je ranije sistem imuniteta bio formalan, sada naš imunitet sleduje svaku našu misao i zato je sada posalo toliko važno – umeti misliti. Misliti – pre nego što se i pomisli. Sve to već se dešava, upravo ovde i upravo sad, a najglavnije – da je jasno i zašto. Sledeća promena organizma je promena tzv. Amigdale (dela mozga za koji se pretpostavlja da čini deo limbičnog sistema, u obliku je badema – otkud mu potiče i naziv – ima važnu ulogu u obradi pamćenja, donošenja odluka i emocionalnih reakcija, naročito straha). Amigdala se takođe nalazi u blizini Hipokampusa. Ona se sada prebacuje na svesno saznanje. Do Skoka to je bilo „mesto straha“, a njim je upravljao limbički sistem ( skup moždanih struktura, uključujući i hipokampus, amigdalu, koje podržavaju emocije i ponašanje, dugoročnu memoriju i čulo mirisa). Funkcija limbičkog sistema, to je nam je ustvari ono osećanje koje nam se javi kad smo u opasnosti „stani i primi borbu – ili beži“ – tj. isto kao i kod životinja. U ovom momentu na nivou ćelija prepisuju se nova pravila. Umesto ponašanja tip „stani i primi borbu ili beži“ počinje da se ispoljava svesno sagledavanje tekućeg momenta razumom – tj. ne više sedeti u strahu i postupati po instinktu , nego razmišljati o tome kako će to tamo biti. A sada da objasnimo sve po redu. Kako to da ćemo sve sami shvatiti? Kako živeti ovde i sada? To ni ne moramo da znamo – to će za nas sve sama učiniti naša nova organika. Ne morate da sedite i meditirate, niti da se hranite samo vegetarijanskom hranom. Živite, jednostavno, onako kako ste i do sada živeli, organika se se menjati sama. Drugim rečima – vaše Više Ja saglasilo se na promenu date situacije, saglasilo se s promenom vaše sada postojeće svesti. Vi ni ne morate da znate kako će se sve to dešavati. U tome se i sastoji taj Božji Dar – ranije smo odgovarali za svoje postupke, a sad ćemo morati da se naučimo da odgovaramo za svoje misli. U našem mozgu počeće da se brišu stare veze neurona. Kako će se to u stvarnosti pokazati? Stare veze neurona – to su sve naše materijalizovane navike, koje su na nivou auto-pilota ušle u naše telo i u našu krv – sve ono što svakodnevno i celog života činimo mehanički.. Mnoge svakodnevne radnje obavljamo po navikama koje smo stekli još u detinjstvu, ali ih mi više ni ne primećujemo jer su se one već materijalizovale. A sada će doći do pseudo-gubitka pamćenja, do čega će dolaziti u momentima kada nismo u događanjima koji imaju veze sa spoljnim svetom. Kao kad sedimo negde na klupi u parku ili u fotelji kod kuće, ni o čemu ne razmišljamo i odjednom ničeg se ne sećamo. To potraje samo nekoliko trenutaka, 3-5 sekundi i opet se vratimo u tekuću stvarnost. U tim momentima su nam se, međutim, isključile određene stare neuronske veze, stara neka znanja, neke navike još iz ranog detinjstva, koje nam više nisu potrebne, jer smo porasli i te nam se situacije više ne dešavaju ni ne ponavljaju (kad smo se učili da hodamo, da sedimo ili da govorimo). Sve te navike bile su na energetskom planu u strukturi mozga, a mozak sada na taj način počinje da se oslobađa tih starih navika. Sve to više nam neće biti potrebno, jer to predstavlja veliki energetski teret. Ta pseudo-zaboravnost je ustvari oslobađanje mesta za nešto novo. Naš se um ustvari puni novim sadržajima i kad za to dođe momenat jednostavno će to već biti sastavni deo našeg uma. Dolazi nam Jasnoznanje. Sve do Skoka mi to nismo imali – bilo je potrebno da prođemo Školu, da nakupimo znanja, steknemo iskustva. A od sad će nam se iskustvo pojavljivati već samo od sebe kao Dar. Do određenog momenta nećete biti ni svesni čime raspolažete, ali počeće da se pojavljuju situacije kada ćete videti da već posedujete gotovo iskustvo. Time se štedi vreme, štede se snage. I počećete da opažate situaciju ne samo s jedne strane, nego odjednom s više strana, i to ne radi toga da bi ste se za nešto odlučilči, nego prosto kao informaciju. Kad počinje da vas obuzima pomenuta pseudo-zaboravnost ili nešto slično sklerozi, treba da budete svesni da vas to ne obuzima bolest, nego da se radi o Planetarnom Prelazu. A to sve biće samo prva etapa. Promenilo se Vreme, promenila se Energija, promenilo se i naše opažanje – i mi postajemo ona mnogodimenzionalna bića, kako su od samog početka to i zamislile Više Sile. Dešavaju se mnoga otkrića u vezi sa našim mislima. Utvrđena je veza između depresije i osteo-poroze. Oko toga se desila cela serija otkrića. Što više sedimo u depresiji, to više počinju da nam omekšavaju kosti. Karakteristika našeg vremena je da mi već sami možemo za sebe da stvaramo lekove, i to one koji su nam potrebni. Uzmete flašu i u nju natočite vode (bilo kakvu vodu – da li iz slavine ili osvećenu vodicu ili jonizovanu – sve je to jedno), i na nekoj cedulji napišete „ova voda je meni lek od depresije, brzo će me izlečiti“, i flašu s vodom i ceduljom ispod nje položite sebi uz uzglavlje. I to počinje da deluje u željenom pravcu. Voda je od svega toga promenila strukturu, i ujutru kad se probudite, tu vodu treba popiti. Pamtite, međutim, da sve to treba raditi s osećanjem humora. Takvi su se eksperimenti već vršili. Vršene su probe strukture vode i pokazivalo se da voda može biti različita u zavisnosti od dubine svesti, od vere. Sve se dešava na način na koji stvari oko sebe primećuju deca. Sa što se više lakoće odnosite prema tekućoj stvarnosti, tim brže će se i bolje sve to dešavati. I da li znate da smeh menja svest? Laki smeh, kao kad se smeju deca – njega prouzrokuju vibracije koje su u rezonansi s Plavim Magnitarom u centru Galaksije. Smejati se znači doći u rezonansu s kosmosom. Da li ste primetili da se po ulicama nekako odjednom u poslednje vreme pojavilo mnogo nekih šarenih klovnova? Time se ustvari ljudi izvode iz svojuh ljuštura.
Smešite se na sebe pred ogledalom. U momentu Kvantnog Skoka svet se podelio na one kojima je neophodna materijalna evolucija i na one koji su izabrali drugi put, drugi novo svesti – Put Evolucije. Oni kojima je neophodna materijalna evolucija, potrebno je da žive u materiji, u nasilju, u negativu i oni su otuišli u tom pravcu. A ima i onih koji su izabrali put saznanja i evolucije. Među nama ima i jednih i drugih. Oni koji su izabrali put saznanja stoje među onima koji su izabrali materijalni svet kao da su u nekoj zatvorenoj kapsuli. Oni čije je vreme prošlo sve ovo smatraju pukom glupošću, o ovome oni neće razmišljati a kad bi mogli u to bi i bombu bacili. Oni drugačije postupaju. A kod onih čije vreme počinje, kod njih upravo nastaje fizičko-psihički momenat. Te dve grupe prestaju više da jedna drugu uopšte i vide. To sve je već počelo i jedni prolaze pored drugih ni ne primećujući ih a i bez ikakve nelagodnosti. U tome se i sastoji podela Stvarnosti – jednina levo, drugi na desno. Oni koji su izabrali duhovnu evoluciju – oni će misliti i pre nego što pomisle. Istina, ispočetka ćemo činiti početničke greške, sve dok ne nakupimo iskustva. Kako da iskoristimo Božji Dar? Za početak je dovoljno i samo da znamo da on postoji. Koristiti vodu umesto leka – na primer od nekog bola u peti ili protiv bradavice, radi pročišćenja krvnih sudova. Napisati kako smo malopre rekli na cedulji papira da nam je to lek, staviti tu cedulju uz uzglavlje ispod čaše s vodom i ujutro tu vodu popiti. Tako je radio lik iz crtanog filma – a sad je to dostupno svima. Ima jedna čarobna rečenica. Ona glasi: u mome svetu sve je moguće. To što želimo treba izgovarati prefinjeno i s lakoćom. To nije obična afirmacija, ne mora se dugo ponavljati – sve se radi veoma lako i brzo: čim to izgovorimo, već možemo da pređemo na stvar. Glavno je osećati ono što izgovaramo, naučiti se verovati Prostoru.
Valentina Mironova, biofizičar, kadykchanskiy.livejournal