Rodonačelnik romantizma rodjen je u znaku Ribe

Viktor igo rodjen je 26.2.1802. godine u francuskom gradu Bezansonu. Igo je rano stekao književnu slavu koja ga je pratila sve vreme njegovog dugog života. U petnaestoj godini njegove stihove su zapazili i pohvalili najviši članovi Francuske akademije, a već u osamnaestoj je primljen za člana Akademije u Tuluzu. Njagova slava je rasla i on je od ugledanja na velika imena francuskog klasicizma prešao na originalno književno stvaralaštvo. Igo je tada nastupao kao otvoreni pristalica novih, romantičarskih strujanja u književnosti. Čuveni predgovor drami Кromvel smatra se manifestom romantizma. U njemu Igo zahteva da nova književnost bude osećajna, a ne racionalna, da deluje snagom reči i osećanja, a ne propisanom formom i ukočenom konstrukcijom. Pisci klasičari su reagovali vatreno i oholo, ali romantičarska književna je već bila prodrla u život i zatalasala mlade književne generacije. Slavni pisac je ostao veran svojim idejama do kraja života. Takav je bio i posle povratka u Francusku, kada se pariski proleterijat 1871. godine obračunao sa buržoazijom i rojalistima. Zalagao za human tretman prema pohvatanim revolucionarima nakon poraza Pariske komune. I u kasnim godinama života Igo je bio aktivan u književnom radu, stvarao nova dela i postao idol celog francuskog naroda. U takvoj slavi je i umro, u dubokoj starosti – 1885. godine. Igo je jedno od najvećih imena francuske kulturne istorije. Uspeo je da stvori izuzetno obimno književno delo i da u njemu, pored najličnijih raspoloženja, izrazi opšteljudske težnje i ideale svoga doba. Zato se to delo ocenjuje kao najlepša himna životu i ljudskom pravu na sreću i slobodu.

“Muškarac je najuzvišenije stvorenje.

Žena je najdivniji ideal.

Bog je stvorio presto za muškarca;

Za ženu oltar.

Presto slavi;

Oltar sveti.

Muškarac je um.

Žena je srce.

Um stvara svetlost;

srce proizvodi ljubav.

Svetlost oplođava;

Ljubav oživljava.

Muškarac je snažan zbog razuma.

Žena je nepobediva zahvaljujući suzama.

Razum ubeđuje;

Suze smiluju.

Muškarac je spreman za svako herojstvo.

Žena za sve patnje.

Herojstvo oplemenjuje;

Martirijum uzdiže.

Muškarac ima nadmoć.

Žena izbor.

Nadmoć znači sila;

Izbor predstavlja pravo.

Muškarac je genije.

Žena je anđeo.

Genije je neizmeriv;

Anđeo neopisiv.

Težnja muškarca je najviša slava.

Težnja žene je krajna vrlina.

Slava čini sve što je veličastveno;

Vrlina čini sve što je božanstveno.

Muškarac je kod.

Žena je jevanđelje.

Kod popravlja;

Jevanđelje usavršava.

Muškarac razmišlja.

Žena sanja.

Razmišljati znači imati u glavi lavru;

Sanjati znači imati na čelu aureolu.

Muškarac je okean.

Žena je jezero.

Okean sadrži biser koji kiti;

Jezero je pesma koja zadivljuje.

Muškarac je orao u letu.

Žena je slavuj što peva.

Leteti znači gospodariti prostorom;

Pevati znači osvajiti Dušu.

Muškarac je hram. 

Žena je sakrarijum.

Pred hramom skidamo kapu; 

Pred sakrarijumom klečimo.

Muškarac je tamo gde se zemlja završava; 

Žena, gde nebo počinje.”

MUŠKARAC I ŽENA – Viktor Igo