Molitva Antoana de Sent Egziperija

Pisac bajke Malog Princa napisao je molitvu u jednom od najtežih trenutaka svog života:

“Bože, ne molim za čuda, ne molim za iluzije, već za snagu da preguram dan. Nauči me umetnosti malih koraka. Učini me pažljivim i snalažljivim, kako bih umeo da u šarenilu svakodnevice zastanem kod onih otkrića i iskustava koja su važna. Nauči me da pravilno rasporedim vreme svog života. Podari mi tanani osećaj da razlikujem bitno od nebitnog. Molim te za snagu suzdržavanja i mere, kako se ne bih o život saplitao i po njemu klizio, već razumno planirao vreme, kako bih video vrhunce i prostranstva i kako bih bar nekad našao vremena da uživam u umetnosti. Pomozi mi da shvatim da snovi ne mogu biti od pomoći. Ni snovi o prošlosti, niti snovi o budućnosti. Pomozi mi da budem ovde i sada i da prihvatim ovaj čas kao najvažniji u životu. Spasi me od naivne vere u to kako sve u životu treba da ide glatko. Podari mi jasnu svest o tome da su teškoće, porazi, padovi i nesreće samo prirodni i sastavni deo života, zahvaljujući kome odrastamo i sazrevamo. Podseti me na to da se srce i razum često sporečkaju. Pošalji mi u odsudnom trenutku onog ko će imati hrabrosti da mi kaže istinu, ali da mi je kaže s ljubavlju. Znam da se mnogi problemi reše sami od sebe, zato me nauči strpljenju. Ti znaš koliko nam je potrebno prijateljstvo. Učini da budem dostojan tog najlepšeg nežnog Dara Sudbine. Daj mi bogatu maštu da u pravi momenat, u pravo vreme, na pravom mestu, ćutke ili rečju podarim nekom neophodnu toplinu. Učini me čovekom koji ume da dopre do onih koji su na samom „dnu“. Sačuvaj me od straha da ću propustiti nešto u životu. Nemoj mi dati ono što sam sebi želim, već ono što mi je zaista potrebno. Nauči me umetnosti malih koraka.“