Ja ne znam šta je tamo, posle, ali znam da on zna

Pevao je “Jeleni umiru sami” i bio jedna od najvećih tragedija tadašnje јugoslovenske muzičke scene. “Svako od nas neku svoju priču ima što u tami tišti, a puteve bira samo kad je hladno, kad umori zima, slutimo je tužni na krilu leptira…” Ovo su stihovi koje je frontmenu grupe “Poslednja igra leptira” jednom poklonila drugarica iz škole. Iste reči su se našle na njegovom grobu i sažimaju svu lepotu i tugu života koji se ugasio u 31. godini 12. februara 1990. Ove godine se obeležava 26 godina od smrti legendarnog pevača Nenada Radulovića, poznatijeg kao Neša Leptir – klovna sa tugom u srcu uz čije pesme i danas pustimo suzu. Momak koji je svojim humorom, harizmom i neverovatnim talentom za muziku i javni nastup osvajao srca širom stare Juge tragično je preminuo u 31. godini, a iza sebe je ostavio hitove “Nataša”, “Jeleni umiru sami”, “Grudi balkanske”, “Vrati se”, “Srce od meda”… Radulović je još kao dečak pokazivao dar za muziku, išao je na časove harmonike, a kasnije je savladao čak 11 instrumenata, među njima gitaru, flautu, klavijature… Sa tim talentom je mogao da se meri još jedino njegov smisao za humor, zahvaljujući kom se i pročulo njegovo ime. Već u Devetoj beogradskoj gimnaziji, koju je pohađao, postao je pravi šoumen, a njegovi spontani komičarski nastupi prepričavaju se i danas. Tako je jednom režirao humorističnu predstavu “Romeo i Julija po treći put među živima”, a osmislio je i sopstveni radio-program “Piratska radio-stanica Sandokan”, koji je snimao na kasete i delio prijateljima. Na Kalemegdanu je snimio sopstvenu verziju američkog filma “Francuska veza” koju je nazvao “Skadarlijska veza”. “Poslednju igru leptira” Neša je osnovao 1979. sa drugarima iz komšiluka. O tome koliko je bio popularan u Beogradu svedoči činjenica da su imali više od 200 živih nastupa i čak 15 puta napunili Dom sindikata pre nego što su snimili prvi album “Napokon ploča”. Pesme “Nataša” i “Vrati se” odmah su ih proslavile širom Jugoslavije. Njegov neobuzdani humor i originalnost su činili od svakog nastupa scenski spektakl, koji je u isto vreme bio i muzički i komičarski šou, a publika je jednostavno bila zaljubljena u njega i na koncerte dolazila bez ikakvih kampanja, plakata, propagande… Kako je grupa dobila ime nikad nije objasnio, a zanimljivo je da je Neša, kog su zvali Leptir, imao ogroman strah od leptira! Koncerte je često počinjao stihovima: “U mojoj gitari živi jedan leptir i mnogo je stvari koje nas vežu, kad dođu kiše i zima tuge i njemu i meni krila se stežu”. Pesmu koju je dobio od drugarice Suzane mnogi navode kao inspiraciju za naziv benda, a ti stihovi su ga pratili do tragičnog kraja. Razboleo se iznenada. Imao je tumor u levom testisu, koji lekari nisu otkrili na vreme i koji je metastazirao na pluća i mozak. Posle prve operacije je izgubio kosu, ali od nastupa nije odustajao. Nosio je šešir. Čuveno je njegovo gostovanje na koncertu Lepe Brene na kom je u svom maniru imitirao Slobodana Miloševića, a publika je pala u trans. Vedrina po kojoj je bio prepoznatljiv nije ga napuštala do poslednjeg dana. Dvadeset minuta pre nego što je zauvek zatvorio oči, brat ga je upitao kako se oseća. Odgovorio mu je s osmehom: “Pa, ne mogu baš da igram fudbal.” Prisećajući se njegovih poslednjih trenutaka, brat Željko je ispričao: – Video sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na VMA bolnice. Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je sa krošnji drveća pod prozorom, poletelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima.
Noizz.rs