Poveravanje sebi, ekspresivno pisanje

Razgovor sa istraživačem sudbine po principu: ne vidim te, ne vidiš me, ne znam te, ne znaš me, najbliže je po suštini sa ekspresivnim pisanjem.  Ako ste uznemireni u danima neposredno nakon neke traume, raskida ljubavne veze ili smrti voljene osobe, to je sasvim razumljivo i prirodno. Ali kada ste rastrojeni nakon što su prošli mnogi meseci, tada pisanje pomaže posebnim psihološkim mehanizmom. Posvetite pisanju 20 minuta četiri povezana dana u nedelji. Istraživanja su pokazala da ovaj raspored daje najbolje rezultate. Šta ako želite da nastavite da pišete nakon 20 minuta? Onda nastavite. Pravilo o 20 minuta je potreban minimum. Pišite najmanje 20 minuta svakog dana ali znajte da možete da pišete više, a da ne treba da pišete manje. Šta ako otkrijete da uživate u pisanju i želite da nastavite i nakon četiri dana? Onda nastavite više dana. Mnogi ljudi otkriju jednom kad počnu da pišu da imaju mnogo tema za razmišljanje. Pišite onoliko dana koliko osećate da vam je potrebno, samo razmišljajte o četiri dana kao o minimumu. Pravilo je da obezbedite sebi i nešto slobodnog vremena nakon pisanja da biste omogućili svom umu da razmisli o napisanom. Pisati, pisati i pisati. Jednostavno pišite 20 minuta o onome što vas muči. Ne brinite o gramatici i pravopisu. Ne brinite šta će ko misliti. Možete da izbrišete napisano ili da bacite papir kada završite sa pisanjem. Samo pišite o onome što vas tišti i ne suzdržavajte se. Nađite mesto gde vas niko neće uznemiravati, i onda sedite i samo pišite o stvarima koje vas muče. Ovo je za vas i samo za vas. Planirajte da pocepate napisano kada završite. To nije pismo nekome. To nije nešto što ćete pokazati drugima kako biste ih ubedili da ste u pravu, nego je samo za vas. Nije bitno da li ćete pisati rukom ili kucati na mašini ili kompjuteru. Istraživanja pokazuju da i snimanje glasa pomaže. Možete pisati o istom događaju svakog dana ili možete pisati o različitim događajima. To zavisi samo od vas. Jednostavno istražujte svoje najdublje misli i strahove. To je osnovna ideja. Generalno, samo 20-minutno pisanje tokom četiri dana dovoljno je da bi ljudi osetili olakšanje. Ali postoje i stvari koje mogu dovesti do još boljih rezultata. Tokom pisanja, od pomoći je da povežete problem sa drugim oblastima svog života. Kako se problem odražava na vaš posao? Na vašu porodicu? Na vaše veze? Recimo da imate problema jer ste se zaljubili. Možda ćete, kada počnete da pišete, otkriti da je to povezano i sa drugim stvarima. Možda ćete povezati ovaj događaj sa drugim oblastima svog života. Sa svojim detinjstvom, sa odnosom sa roditeljima, sa odnosima sa drugim ljudima. Možda ćete to povezati sa poslom, možda ćete to čak povezati sa vašom vizijom budućnosti, sa onim što ste bili u prošlosti i sa osobom kakva ste postali sada. Ljudi najviše dobijaju od ekspresivnog pisanja ukoliko otvoreno priznaju svoja osećanja. Emotivni doživljaj je deo traume. Sposobnost da se osete i prepoznaju i negativne i pozitivne emocije koje su se javile tokom traume i nakon nje, veoma je važno. Stvaranje priče je veoma moćna stvar. Pisanje pripovesti, uključujući koherentan početak, razradu i zaključak, jeste dokazano koristan deo lečenja traume i obećava mnogo dobrobiti. Promenite perspektivu. Oni koji imaju najviše koristi jesu ljudi koji mogu da sagledaju događaj i iz ugla druge osobe. Prvo opišite šta ste vi videli, osetili, doživeli, a onda sagledavajte događaje i kroz tuđu vizuru opišite sve iz tudjeg ugla. Ne budite distancirani. Obojite svoje pisanje ličnim doživljajem. Vodeće načelo ekspresivnog pisanja jeste da izrazite sebe iskreno i otvoreno. Tačno oslikajte svoju ličnost. Ne morate da čekate da se nešto strašno loše desi da biste koristili ovu tehniku. Možete pisati kad god mislite da bi to moglo da vam pomogne. To je vaš tajni lek protiv svake traume.