astrofon - astrologija, tarot, numerologija telefonom

Atlantida

Posted On 11 Jun 2020
Comment: Off
Sve što znamo o legendarnoj ostrvskoj civilizaciji Atlantidi dolazi od nekoliko stranica Timeja i Kritija, dva poznata „dijaloga“ koja je napisao grčki filozof Platon u četvrtom veku pre nove ere. Prema Platonu, Atlantida je postojala nekih 9 hiljada godina pre njegovog vremena. Velika pomorska sila antičkog sveta, utopijsko ostrvsko kraljevstvo je misteriozno nestalo u moru za samo jedan dan. Vekovima nebrojeni pisci, istoričari, naučnici i istraživači raspravljaju da li je Atlantida zaista postojala i – ako jeste – gde bi mogla biti. Atlantida je bila srednjeatlantski kontinent koji je iznenada potonuo u okean. Ideja da je Atlantida bila stvarno istorijsko mesto, a ne samo legenda koju je izmislio Platon, nije se pojavila pre kasnog 19. veka. U svojoj knjizi iz 1882. „Atlantida, svet pre potopa“, pisac Ignatius Doneli raspravlja da su postignuća antičkog sveta (kao što je metalurgija, jezik i poljoprivreda) sigurno bila nasleđena od neke ranije napredne civilizacije, jer ljudi iz antike nisu bili dovoljno vešti da sami razviju sva ta dostignuća. Pretpostavimo li da je Atlantski okean bio samo nekoliko stotina metara dubok, Doneli je opisao kontinent kojeg je potopio nabujali okean na tačno toj lokaciji koju je naveo Platon: u Atlantskom okeanu upravo izvan „Herkulovih stubova“, dva kamena koja označavaju ulaz u Gibraltarski moreuz. Dugo nakon što je moderna okeanografija i veće razumevanje tektonike ploča pronašla rupe u njegovoj tezi o nabujalom okeanu, neki nastavljaju da se drže Donelijeve teorije, uglavnom zbog njenog pridržavanja za Platonovo smeštanje Atlantide usred Atlantskog okeana. Atlantidu je progutao Bermudski trougao. Inspirisani Donelijem mnogi kasniji autori proširili su njegove teorije i dodali vlastite pretpostavke o tome gde bi Atlantida mogla biti. Jedan od ovih autora bio je Čarls Berlic, unuk osnivača poznate škole jezika i autora mnogih knjiga o paranormalnim fenomenima. Tokom 1970-ih, Berlic je tvrdio da je Atlantida bila stvarni kontinent smešten van Bahama koji je postao žrtva zloglasnog „Bermudskog trougla“ u Atlantiku gde su brojni brodovi, navodno, nestali pod misterioznim okolnostima. Pobornici ove teorije ukazuju na otkriće zidova i ulica dalje od obala Biminija koje izgledaju kao da su ih napravili ljudi, premda su naučnici procenili ove strukture i zaključili da su to prirodne formacije obalnih stena. Atlantida je bio Antarktik. Druga teorija – da je Atlantida zapravo bila mnogo umerenija verzija onoga što je danas Antarktik – temelji se na radu Čarlsa Hepguda, čija je knjiga iz 1958. „Pomeranje Zemljine kore“ popraćena predgovorom Alberta Ajnštajna. Prema Hepgudu, pre otprilike 12 hiljada godina Zemljina kora se pomerala i time premestila kontinent koji je postao Antarktik s lokacije mnogo severnije nego danas. Ovaj umereniji kontinent bio je dom razvijenoj civilizaciji, ali iznenadno pomeranje na današnju ledenu lokaciju osudio je na propast stanovnike Atlantide i njihov veličanstven grad bio je pokopan slojevima leda. Hepgudova teorija se pojavila pre nego je svet došao do naučnog razumevanja tektonike ploča, koje je uvelike potisnulo njegovu ideju o „kori koje se pomera“ na zadnje mesto verovanja o Atlantidi. Priča o Atlantidi je mitsko prepričavanje poplave Crnog mora. Ova teorija pretpostavlja da je i sama Atlantida izmišljena, ali priča o njenom nestanku inspirisana je stvarnim istorijskim događajem: bosforskim prolazom u Mediteransko more i naknadnom poplavom Crnog mora, oko 5600. godine pre nove ere. U to vreme Crno more je bilo slatkovodno jezero upola manje nego danas. Poplava je odnela civilizacije koje su se razvijale uz njegove obale u kratkom vremenskom periodu (možda manje od godine dana). Kako su se stanovnici ove regije rasuli, proširili su priče o potopu i možda su dovele – hiljadama godina kasnije – do Platonove verzije Atlantide. Atlantida je priča o Minojskoj civilizaciji koja je bila na vrhuncu na grčkim ostrvima otprilike oko 2500-1600 godine pre nove ere. Jedna od novijih teorija o Atlantidi tiče se civilizacije koja je bila na vrhuncu na grčkim ostrvima Krit i Tera (sada Santorini) pre više od 4 hiljade godina: Minojci nazvani prema legendarnom kralju Minosu. Veruje se da su oni bili prva velika civilizacija, Minojci su sagradili prekrasne palate, popločane ceste i bili su prvi Evropljani koji su koristili pismo (linearno). Na vrhuncu svoje moći, ipak, Minojci su iznenada nestali s istorijske scene – dugotrajna misterija koja je održavala verovanje u vezu između ove velike civilizacije osuđene na propast i Platonove Atlantide. Istoričari veruju da je oko 1600. godine pre Hrista snažan potres pogodio vulkansko ostrvo Teru i izazvao erupciju koja je izbacila 10 miliona tona kamenja, pepela i gasova u atmosferu. Cunamiji koji su usledili nakon erupcije bili su i više no dovoljni da izbrišu minojske gradove širom regije, uništenje koje je učinilo Minojce ranjivima za napadače s grčkog kopna. Mnogi istoričari i naučnici tokom istorije došli su do zaključka da je Platonova verzija o izgubljenom kraljevstvu Atlantidi izmišljena. Prema tome, grčki filozof je izmislio Atlantidu kao svoju viziju idealne civilizacije s namerom da priča o njenom nestanku bude opomena da bogovi kažnjavaju ljudsku oholost. Van Platonovih dijaloga ne postoji nijedan pisani dokaz o Atlantidi, čak ni u brojnim tekstovima koji su preživeli od vremena antičke Grčke. Štaviše, uprkos modernom napretku u okeanografiji i mapiranju okeanskog dna, nijedan trag takve potonule civilizacije nikad nije pronađen. Od kraja XIX v. brojni entuzijasti pokušavaju da pronađu ostatke velikog kontinenta u Atlantskom okeanu ili dokaze da je Atlantida stvarno postojala. Među njima na prvom mestu je američki advokat, pesnik, poliglota i kongresmen Ignacius Doneli (Ignatius Donnelly), kojeg mnogi nazivaju ocem moderne atlantologije — pseudonaučne discipline koja dokazuje da je Atlantida, kao veliki kontinent i razvijena civilizacija, postojala u prošlosti u Atlantskom okeanu. On je 1882. g. objavio knjigu „Atlantida — antediluvijalni svet“, koja je svojevremeno izazvala veliko interesovanje i znatno uticala na mnoge kasnije atlantologe. Doneli je verovao da je Atlantida bila veliko ostrvo u Atlantskom okeanu na kojem se čovek prvi put vinuo iz varvarstva na viši nivo civilizacije. Odatle su pojedine grupe naselile obale obe Amerike, a na drugoj strani obale Mediterana, zapadne obale Evrope i Afrike, kao i obale Baltičkog i  Crnog mora i Kaspijskog jezera. Ostaci Atlantide su današnja ostrva u Atlantiku: kao prvo Azori, odnosno Azorski plato, zatim kanarska ostrva i Madeira. Na suprotnoj strani to su Bermudska i Antilska ostrva. Azori su bili najviši vrh Atlantide. Iznenadni nestanak ostrva (kontinenta) preživele su neznatne grupe ljudi, koje su prenele vesti o katastrofi na Istok i Zapad. Sećanje na kataklizmu i propast Atlantide sačuvano je u izmenjenom obliku u mitu o Velikom potopu. Doneli je tvrdio da sa Atlantide potiču arijevska i semitska rasa, zatim da kulture drevnih Vavilonaca Feničana, Helena i Rimljana s jedne, a Tolteka, Acteka i Maja s druge strane Atlantika vuku poreklo iz Atlantide, odnosno da ti narodi nisu ništa novo stvorili što nije bilo poznato u Egiptu, prvoj koloniji Atlantide. Oni su samo upotrebili već ranije stečeno znanje. Štaviše, kraljevi, kraljice i heroji Atlantide pretvorili su se u bogove i boginje drevnih Helena, Indusa i Skandinavaca, a prebivališta helenskih i skandinavskih bogova — Olimp i Asgard, navodno su prvobitno pripadali Atlantidi. Najzad, religija i mitologija Misiraca i Inka, kao i njihovo obožavanje Sunca, takođe su direktno potekli od religije Atlantide. Na isti način, Doneli ukazuje na sličnosti koje postoje između arhitekture drevnog Egipta i civilizacije Maja, kao i između kalendara u starom Egiptu i Peruu. Najzad, samo se postojanjem Atlantide u Atlantskom okeanu može objasniti postojanje istih životinjskih i biljnih vrsta s obe strane Atlantika. (Ideja o poreklu „više rase“ posebno se svidela nemačkim nacističkim teoretičarima, te su Atlantidu pretvorili u kolevku Arijevaca. Alfred Rozenberg, vodeći nacistički teoretičar, izložio je tu teoriju 1930. g. u delu „Mit dvadesetog veka“. Po njemu se Atlantida nalazila na krajnjem severu. Slična mudra glava, Karl Georg Žeč je tvrdio da su stanovnici Atlantide bili svetlokosi, zatim da su bili vegetarijanci i antialkoholičari, kao i da je propast ostrva preživeo samo Votan sa kćerkom i bremenitom sestrom, koja je postala pramajka Arijevaca.History Lists
O autoru