Albreht Direr magični numerološki Venerin kvadrat za ljubavno ispunjenje

Uz malo kartona i flomastera napravite Albreht Direr magični numerološki Venerin kvadrat za ljubavno ispunjenje i stavite ga u novčanik ili na policu u spavaćoj sobi. Posle godinu dana od početka izrade mnogi su bili u stabilnim ljubavnim vezama, neki već u sklopljenim brakovima, neki i sa bebama novorodjenim, ništa ne košta probati, pa javite svoja iskustva.

Albrecht Durer, slikar, alhemičar, mistik, numerolog

Nema mnogo umetnika za koje može da se kaže da su bili toliko svestrani i uspešni u svemu čega su se latili. Rodjen je maja 1471. godine, u kući oca zanatlije, vrsnog zlatara, koji je nasledio i razvio zanat svoga oca. Očigledno da je mladi Albreht nasledio veliku spretnost u rukama, za koje se čini da su mogle sve što su htele. Ninrnberg je u ono vreme bio grad imućnih ljudi koji su polagali na umetnost i voleli su lep nakit, pa je Direrov otac bio dobrostojeći domaćin sa osamnaestoro dece i radnjom koja je dobro poslovala. Od malih nogu Albreht je, drugo dete po redu, bio više u radnji svog oca nego u igri sa decom. Privlačila ga je magija stvaranja bezobličnih parčića metala u filigranski obradjen nakit kome  se divila nirnberška gospoda. Njegov otac je bio prosvećen čovek i primetio je da njegov sin prevazilazi talentom, i željom za znanjem, ono što je mogao da nauči u svojoj kući. Sa petnaest godina mladjani Albreht postaje učenik u školi ondašnjeg najvećeg umetnika tog doba, Mihaela Volgemuta. U periodu od četiri godine, koliko je proveo upijajući znanja od svog strogog učitelja, Direr je učio graviranje na drvetu i bakru, koje će postati njegova strast i zašta će se , vekovima kasnije, vezivati njegovo ime kao sinonim za vrhunsko majstorstvo bakroreza. Volgemut je bio prijatelj sa Antonom Kolbergerom, najvećim i najpoznatijim izdavačem tog doba, inače kumom mladog Albrehta. Tada su se knjige ilustrovale drvorezima, tako da je nadareni mladić imao priliku da usavrši tehnički deo izrade grafike. Njegov autoportret, Dečak sa zlatnikom, izradjen kada je imao samo 14 godina, najavljuje vrhunskog umetnika. U ono vreme je postojao jedan lep i koristan običaj, a to je da se svako ozbiljnije školovanje završavalo putovanjem na kome se usavršavalo znanje, ali i život. Poštujući tradiciju tog vremena, mladi Direr nekoliko godina putuje po Nemačkoj, Švajcarskoj i Holandiji, brušeći svoje umetničke kvalitete, kao i svoj duh. Oženio se odmah po povratku u rodni grad, ali brak nije mnogo uticao na njegov život, niti mu je poremetio planove za daljim putovanjem i usvršavanjem. Uopšte, ne čini se da je Direr bio čovek sa nekim većim interesovanjem za žene, ni za svoju, a ni za ostale. Kako je brak bio i bez dece, sav njegov emotivni potencijal se, izgleda, sublimisao u stvaralačku energiju i on spada u jednog od najplodnijih umetnika uopšte. Za njim je ostalo 70 slika, 900 crteža, 100 bakroreza i 350 drvoreza. Iste godne kada se oženio, novopečeni suprug odlazi u Italiju, u prvom od nekoliko putovanja po toj zemlji koja je za njega bila nepresušni izvor inspiracije, znanja, on se hranio lepotom i energijom italijanskih majstora onoga doba. U to vreme je napravio nekoliko značajnijih dela, grafika i slika. Jedna od značajnih slika koja predstavlja mladog umetnika okrenutog biblijskim temama je Madona sa detetom ispred luka. Radjena je po uzoru na Djovanija Belinija, velikog slikara tog doba kome se Direr divio. Direr je često slikao Madone, vrlo retko žene iz svetovnog života, iz naroda. Ova slika Madone odiše nežnošću kojom zrači lice mlade bogomajke, mada se po boji odeće, kao i stavu, ipak razlikuje od tradicionalnog prikaza ovakvih scena. Ova slika, naslikana krajem 15. veka, pronadjena tek 5 vekova kasnije, sasvim slučajno, u jednom ženskom manastiru u Raveni. Nikada nije bila izlagana van Italije i ni danas nije šire poznata. Ovaj rani period je obeležen slikanjem akvarela. Ova tehnika se primenjivala i do tada, ali je Albreht imao, u to vreme, posebnu strast i utrdio je i razvio put akvarelu kao obliku slikarskog izražavanja, učinio je da se ova tehnika popularizuje i postavio nove nivoe u tom dostignuću. Smatra se da je akvarel posle Direra potpuno nova kategorija slikanja. Do tog vremena u je bio samo prateća tehnika kada je trebalo praviti plan i skicu za portret ili, još češće, sa pejzaž. Direr unapredjuje akvarel u samostalnu slikarsku tehniku, koristi prozračnost vodenih boja da dočara prodor svetlosti i najviše slika životinje i prirodu. Njegov akvarel, Slika mladog zeca, uzima se kao vrhunac umeća akvarela jer je uradjena sa takvom preciznošću da se mogu izbrojati dlacice na krznu životinje. Pritom je slika lagana i obasjana svetlošću. Boravak u Italiji je imao veliki uticaj na život i umetničko stvaralaštvo Albrehta Direra. Iako se u njegovim delima oseća strogost uticaja gotičkog slikarstva i poimanja umetnosti uopšte, raskoš i širina italijanskih majstora zauvek su obležili njegove dalje radove. Povratak u domovinu je iskoristio da iznedri neke od najznačajnijih slika sa biblijskom tematikom, kao i crkvene oltare koje je radio sa istom strašću kao i slike i grafike. U ovom periodu je započeo seriju grafika koja se i danas, od mnogih kritičara, smatra neprevazidjenom. Sveti Jeronim u ćeliji, Adam I Eva, (koje je radio i u slikarskoj tehnici), serija od 16 grafika Apokalipsa, Trijumfalna povorka, Vitez, Smrt i djavo,  Autoportret,  su dela koja su ga postavila medju najveće, ako ne i  najvećeg majstora grafike. Tih godina Direr pokazuje i zavidan smisao za biznis. Zaposlio je u radionici mlade šegrte koji su imali zadatak da obilaze grad i okolinu i, razgovarajući sa imućnim ljudima tog kraja, kao i trgovcima koji dolaze u grad, propagiraju radionicu za koju su radili, kao i svog majstora. Dobijali su uputstva da pridobijaju nove kupce tako što će im navoditi imena vidjenijih ljudi koji su već imali neko delo njihovog majstora i njime bili zadovoljni. Možda prvi, ili bar medju prvim počecima marketinga i reklame od vrata do vrata. 1505. godine nemirni Direrov duh ga ponovo vodi u Italiju, ovoga puta odlazi i u Veneciju gde postiže veliki uspeh. Smatran je za jednog od najvećih umetnika svog vremena. Iako mu je nudjeno da ostane tamo, iako je bio cenjen i rado vidjen kako u krugovima gradske elite kao i u umetničkim, on bira da se vrati u Nirnberg. Povratkom u rodni grad započinju godine njegovog bavljenja ezoterijom, matematikom, astronomijom. Prva knjiga iz čiste matematike na nemačkom jeziku Direrovo je delo. Doprinos geometriji dao je kroz „Četiri knjige o merenju“, a značajna je i knjiga o proporcijama. Albrehta Direra  zanimala je i astronomija, pa je izradio i  štampao prvu zvezdanu kartu, kao i prvu kartu sveta kao sfere, što je za ono doba bilo hrabro jer se kosilo sa učenjem crkve. Ugled i bogatstvo koje je imala njegova porodica, kao i besprekornost u religijskom smislu, spasli su ga surovog suda Inkvizicije. U ono vreme, ljudi su goreli i za manje. Ono što se malo zna u umetničkim krugovima ali je jako dobro poznato u ezoterijskim, je da se Direr bavio hermetizmom i mistikom uopšte. Osim alhemijom, u ono doba vrlo popularnom, bavio se i numerologijom, brojem kao elementom kosmičkog uredjenja i ciklusa. Sastavio je prvi magični kvadrat, koji je prikazan na jednoj vrlo intrigantnoj grafici, Melanholia. Ovo značajno delo nastalo je posle Direrove duhovne krize, kada je, zapahnut idejama protestanizma, koje je Luter postavio kao novu hrišćansku religiju, bio  u raskoraku izmedju svog katoličanstva, u kome je rodjen, i luteranizma koji mu je po postavkama bio bliskiji. Kolebanje nije dugo trajalo i on je postao protestant, u isto vreme kada i mistik. U Galenovoj psihologiji, dominantnoj kroz ceo srednji vek, četiri su vrste karaktera koji obuhvataju sve ljude. Ezoterijski su vezani za planete koje ih predstavljaju. Sangvinik, (vazduh, Jupiter) ljudi vedri, aktivni, uspešni, širokih pogleda. Kolerik, (vatra, Mars) nervozni i skloni sukobima. Flegmatik, (voda, mesec) smireni ljudi, sanjalice, pomalo letargični. Melanholik (zemlja, Saturn), tužni, neuspešni, siromašni, osudjeni na patnju. Direrova Melanholia predstavlja ženu u karakterističnoj pozi melanholične osobe, koja je tužna iako ima sve zemaljske darove pored sebe. Torbu novca, domaće životinje, zanatske alatke. Iza nje se vide lestvice koje se penju u nebo. Smatra se da je Direr ovim elementom nagovestio potrebu za duhovnim uzdizanjem jer samo materijalno, bez duhovne nadgradnje, ne može usrećiti nikoga. Postoji još mnogo hermetičkih i ezoterijskih oznaka na slici, ali ono što ću ja pomenuti je Jupiterov magični kvdrat, u kome je zbir svih redova i dijagonala 34. Duboko zaronjen u svet brojeva i vibracija koje predstavljaju, Direr je smatrao da igra ovih brojeva može pozitivno uticati na raspoloženje osobe, jer energija kvdrata podiže vibracijski nivo bića. Naravno da on tada to nije tako nazivao, jer talasna struktura energije još nije bila poznata, ali ono što je on izneo, poklapa se sa današnjim saznanjima o energoji i broju. Jupiterov kvadrat ima 16 polja, 4×4, gde svaki red daje zbir 34. Smatralo se da koristi osobama koje su inertne po prirodi, da energija Jupitera daje polet i akciju onima koji te osobine nemaju u sebi. Takodje, kao planeta sreće, kvdrat je trebalo da štiti osobu u situacijama kada joj je potrebna “intervencija sa viših nivoa”, a prema verovanju onoga vremena, to je trebalo često. Saturnov kvadrat je takodje Direrovo delo i trebalo ga je upotrebljavati kad je osoba previše egzaltirana, pošto je Saturn zemlja, nošenje i posmatranje ovog kvadrata je privlačilo i prizemljavalo osobe nemirnog duha. Teško bi bilo nabrojati sve ono čime se ovaj vrsni umetnik bavio. Jedan nadasve briljantan um, zanimljivog života, bogatog materijalnim i duhovnim vrednostima, okončao je život u svom rodnom gradu, 1528. U knjigu umetnosti, ali i ezoterije, upisao se zlatnim slovima.