Sabijski simboli stepenova Zodijaka

Velški astrolog, John Thomas, rođen 9 Novembra 1826, poznat pod svojim pseudonimom Charubel , u kasnijim godinama 19. veka je došao na ideju otkrije prirodu i uticaj svakog stepena Zodijaka, zbog pomoći u rektifikaciji horoskopa. U tom istraživanju je koristio svoje vidovnjačke moći i došao do slike za svaki od 360 stepeni Zodijaka. Ovi simboli stepenova su prvi put objavljeni u aprilu 1893. U to vreme, kao deo astroloske istorije 1898. godine Walter Gorn Old, poznat pod imenom Sepharial je u Indijskim knjigama koje potiču još iz 16. veka, došao do saznanja da je u Indiji ovo istraživanje o stepenima išlo do perfekcije. U tim spisima je pronasao da je podela u Zodijačkoj ekliptici išla do čak desetog dela stepena, što je davalo 3600 simbola. Oko 1915. godine, astrolog Marc Edmund Jones, filozof i astrolog, se zainteresovao za simboliku stepenova od John Thomas-a. Nakon istraživanja njegovih simbola i prevođenja na moderniji jezik, odlučio je da stvori potpuno novi set simbola. U saradnji sa vidovnjakinjom Elsie Wheeler, današnji Sabijski simboli su zaživeli 1925. godine. Po priči, Marc Jones je imao špil od 360 karata od kojih je svaka bila obeležena stepenom zodijaka (1° Ovan, 2° Ovan…). Te karte je konstantno mešao i zatim izvlačio sasvim slučajnu kartu koju niko nije mogao da vidi. Vidovita Elsie je na osnovu te karte dobijala viziju koju je Jones zapisivao.Vidovita Elsie Wheeler je naime provela veći deo svog života u invalidskim kolicima i kao težak invalid je jedva mogla da okrene glavu ili podigne ruke, ali njene vizionarske i intuitivne sposobnosti nisu bile ograničene njenim hendikepom, ona je ustvari bila nadarena da vrlo brzo i bistro vidi razičite slike. 1931. godine Dane Rudhyar je dobio kopiju zapisanih Jones-ovih simbola i uradio kompletnu reinterpretacju simbola koju je objavio u svojoj knjizi 1973. godine. Obojica Jones i Rudhyar su konstantno nastavili da istražuju 360 simbola pokušavajući da pronađu odgovarajuću matematičku formulu za delove stepena. Simbolizam je katalizator ili ključ za pristup našoj unutrašnjoj mudrosti, naša veza sa univerzalnom svešću, naš duh i duša – ono što neki zovu naša viša svest. Ovaj aspekt nas samih se ne može iskazati kroz reči, već kroz slike, osećanja, boje i zvuke iz simbolične perspektive. To je apstraktni deo naše psihe, koji se kroz naše racionalno društvo ne prihvata baš često kao validan. Zato što se ne može pretvoriti u objektivno, odnosno ne može se objektivno o tome pisati. Jedan od glavnih efekata koji prizilaze je realna potreba za povezanošću sa ~ženskim~ desnim delom mozga, intuitivnom funkcijom. Više nego ikada, svesni smo da je levi deo mozga koji se odnosi na logiku i rezonovanje, ne daje odgovore na pitanja koja postavljamo. Šesto se iznenađujemo slikama i situacijama koje na nas utiču mnogo dublje nego što se to može logično ili objektivno interpretirati.To je simbolika koja stvara put ka dubljem razumevanju i donosi dublje razumevanje u svesni svet. Kada postavljamo pitanje Sabijskim simbolima moramo imati na umu potrebu ka širem sagledavanju. Ako gledamo odgovor u uskom fokusu, to nas može odvesti ka mnogo različitih mogućnosti u odgovoru koji nam je dat. Na primer, osoba pita u vezi svojih ljubavnih mogućnosti, s obzirom da je u procesu raskida dogogodišnje veze. Odgovor koji dobija je: Ulični golub se kreće duž ulice među ljudima“. Posle minuta gledanja u odgovor koji je dobio, on je shvatio da je ono što odgovor jeste je da izađe gde ima puno ljudi, da bi mogao da poveća svoje šanse da nekoga upozna. Bukvalan prevod simbola ne mora da obuhvata tačnu poruku njemu, nego je to više prilagođavanje te poruke njegovom pitanju. Zaista je moguće da bi on mogao da upozna nekoga na putu do prodavnice ili da naleti na nekoga na ulici.