Astrološki rečnik po abecednom redu

Astrologija se bavi uticajem nebeskih tela na određen prostor i u određeno vreme. Osnovne premise astrologije su: vreme po svom kvalitetu nije jednako; kvalitativna srodnost među stvarima različitih kategorija; kosmički fenomeni su individualni.

Osnova praktične astrologije je horoskop I natalna karta u kojoj je prikazan geocentrični model. S obzirom da se rezultati astrologije ne mogu egzaktno proveriti, ona nema status naucne discipline u klasicnom smislu, te zavisi u mnogome od interpretacije astrologa. Osnovna podela astrologije je na Personalnu I Mundanu astrologiju. Prva se bavi čovekom, a druga određenim geografskim područjima, zemljama I nacijama.

Osnovna dva principa koja vladaju u praktičnoj astrologiji su: uzročno-posledični I analogija. Prema prvom principu, nebeska tela direktno utiču na dogadjanja na planeti Zemlji. Ovaj princip povezanosti stvari je zastupljen u klasicnim naučnim oblastima. Po drugom principu, koji je više suptilan, radi se o vezi koja se stvara izmedju nebeskih tela bez uzročno-posledičnih odnosa. Naime, nebeska tela ne utiču, nego poput mernih instrumenata ukazuju na odredjena ‘zbivanja’ na planeti Zemlji. Prema rečima utemeljivača ovog principa za astrologiju Hermes Trismegistos-a, “Kako gore, tako dole” (preuzetog od staro-grčkih filozofa), ukazuje da je mikro-kosmos (npr dešavanja na Zemlji) refleksija makro-kosmosa (neba). Uviđajući odredjene ‘šablone uticaja’ neba, kroz hiljade godina iskustva, izrodila se sistematičnost koja je oformila astrologiju kao sistematizovano znanje. Ovaj princip, K.G.Jung nazvao je sinhronicitet, koji ukazuje na određenu vrstu simultane ‘veze’ na osnovu značenja, bez prisustva uzročno-posledičnog principa. Ovaj princip veze objašnjava istovremenost bilo kakvih promena I ukazuje na suptilniju prirodu povezanosti nebeskih tela.

Astrologija ne pretenduje na mesto religije. Ona nas uči da u vasioni postoje sklad I simetrija, I da je svako ponaosob deo jedne Celine. Astrologiju bi bilo zdravo shvatiti kao folozofiju koja nam pomaže da dublje, jasnije I preciznije razumemo sebe, da otkrijemo sopstvene kvalitete, pa samim tim će I naš život biti ispunjeniji I plodonosniji.
Arhetipovi – su praslike, prapredstave, unutrašnji ekran. Još staro-grčki filozofi su opisivali eidol. Narativno izražen predstavlja mit. Slikovno izražen predstavlja simbol. Objašnjenje pojma daje K.G.Jung , po kojem arhetipi su sadržaj ‘kolektivno nesvesnog’ I čine karakteristiku zajedničku svim ljudima. Iskonski prizori iskazani simbolima – slikovitim jezikom nesvesnog. Značajan koncept u Simboličkoj I Psihološkoj astrologiji. U astrologiji svaka planeta je nosioc arhetipskog značenja. Osim Sunca I Meseca, kao Majke I Oca, osam osnovnih arhetipova su: Venera – Mlada žena (Anima), Mars –Heroj, Ratnik (animus); Merkur –Mladic, Glasnik, Hemafrodit; Jupiter – Vladar, Svetlost; Saturn – Djavo, Senka; Uran – Revolucionar, Transformator, Trans-sexualac; Neptun – Svestenik, Mudrac….Vrac; Pluton – Pogrebnik, Fenix, Starac. Svaki od ovih arhetipa ima I svoje podarhetipove, pa tako razlikujemo, prvo, ženske I muške. Prema Dž.Š.Bolen, ženski arhetipi su: Devičanski (Artemida, Atena I Hestija), Ranjivi (Hera, Demetra I Persefona), I Alhemijska boginja (Afrodita). Imai h sedam, baš kao sedam Mesečevih, I Venerinih faza, podeljene u tri osnovna oblika (3 osnovne faze ili Lica).