Vernici Zaratustre

Zoroastrizam ili zaratustrizam je religija zasnovana na učenjima proroka Zaratustre, i važi za verovatno najstariju dualističku religiju. Bila je  dominantna religija u Persiji do 7. veka. Vrhunac je doživela u doba Sasanidske dinastije. Takođe se naziva mazdaizam, kult mudrosti. Veruje se da je njen osnivač, Zaratustra (Zoroaster) bio rođen na prostoru današnjeg severoistočnog Irana ili jugoistočnog Avganistana. Smatra se da je Zaratustra živeo oko 1200. godine p. n. e., najverovatnije na teritoriji današnjeg severoistoka Irana. Njagovi sledbenici se nazivaju zaratustranci. U početku, verski autoriteti osporavali su Zaratustrino učenje, no kada je Sirijus Veliki osnovao Persijsko carstvo u 6. veku pre n.e. zaratustranstvo postaje zvanična državna religija, što je za posledicu imalo širenje vere sa severa Indije prema Grčkoj i Egiptu. Persijsko carstvo kojim je vladala dinastija Akemenida, stvorilo je stabilnu društvenu strukturu sa lokalnim vladarima (satrapi) i njihovim nadležnostima, solidnu komunikacionu i trgovinsku mrežu i snažan sistem državnih zakona. Persijanci su bili tolerantni prema veri potčinjenih naroda. Кontakt Jevreja i zaratustranaca verovatno je značajano uticao na jevrejska verovanja vezana za anđele, đavole, vaskrsenje i strašni sud, pa posredno i na Islam, i na hrišćanstvo. Ahemenidi su verovatno prvi vladari koji su se nametnuli celoj Persiji posle Zaratustrine smrti, i većina njih su podredili svoju vladavinu dvema svojstvima koja su deo zaratustranske poruke: to su red, u pravdi čovečjoj od svega što je do tada viđeno u antičkom svetu i bezmalo dogmatska potvrda važnosti istine spram svih oblika laži. Istraživanje sprovedeno 2004. godine od strane Asocijacije Zoroastrijanaca Severne Amerike procenjeno je da postoji između 124.000 i 190.000 pripadnika ove religije. Arheolozi na severoistoku kineskog Autonomnog ujgurskog regiona Sinkjang otkrili su glavnu zoroastrijansku grobnicu, koja datira iz perioda pre 2.500 godina. Ovo otkriće pokrenulo je kontroverzne spekulacije o poreklu ove religije. Na slabo naseljenom kineskom platou planinskog venca Pamir, drevni ljudi su živeli, borili se i stvorili veličanstvenu civilizaciju. Ove masivne grobnice predstavljaju najstarije tragove religije Zoroastrizma na svetu. Zoroastrizam je dobio svoj oblik pre nego što se Persijsko carstvo uzdiglo, a koje ga je kasnije usvojilo kao državnu religiju. Sunce i vatra su u centru ove religije, a simboli se mogu naći u velikom broju u grobnicama. „Ovo je tipičan drveni kazan koji se može naći u grobnicama. Zoroastrijanci bi zakopali zapaljeni kazan sa umrlom osobom kako bi pokazali svoje obožavanje vatre. Takva kultura je jedinstvena za Zoroastrizam.“ Danas, većina drevne slave leži u ruševinama. Međutim, iskopavanja pružaju novi pogled na to kako je život izgledao na ovom mestu pre 25 vekova. „Ovaj polirani kamen pronađen u grobnicama je kreon koji su koristile obične dame. On ne pokazuje samo sofisticiranost izrade pre 2.500 godina, već takođe pokazuje stremljenje predaka za lepotom, kreativnošću i boljim životom, a ne samo za preživljavanjem. To nam pokazuje da je ovo mesto nekada bilo veoma civilizovano.“ Ovo je najveće iskopavanje grobnica Zoroastrizma u istoriji Sinkjanga. Neki arheolozi tvrde da će iskopavanja najverovatnije dokazati da religija potiče sa Pamirskog platoa, pod njihovim nogama. „Svi dokazi vode ka jednom zaključku: Zoroastrizam potiče sa istoka kineskog platoa planinskog venca Pamir. Arheolozi se i dan danas raspravljaju oko porekla religije, ali smo ovde pronašli najranije i najveće zoroastrijanske ruševine, sa svim tipičnim simbolima ove religije. Naravno, postoji mogućnost da postoje neotkrivene ruševine još negde na svetu. Međutim u ovom momentu, logičan zaključak je da odavde potiče ova religija, a ne iz Persije.“, izjavio je Vu Ćinhua, direktor Arheološkog instituta Kineske akademije nauka.