Baloni na dobrom mestu
Sendi Sajbold i njena trinaestogodišnja ćerka Sejdž u maju su ostale bez stuba porodice, supruga i oca Džonija, koji je preminuo od raka pankreasa sa 43 godine. U momentu posebne tuge, beznadja i čudnog nadahnuća, njih dve su jednog dana odlučile da sa Džonijevog groba puste u nebo balone sa porukom. Otišle su na groblje i na papiriću napisale zamolnicu osobi koja pronađe njihove balone da ih kontaktira. Majka i ćerka su se zabrinule da baloni uopšte neće ni poleteti jer su se trake balona zakačile u dalekovode odmah u blizini groblja. Ali videle su iz daljine da je dunuo snažan vetar i ipak oduvao balone u nebo. Zatim su se od groblja vratile 40 kilometara nazad do kuće. Kada su se vratile kući videle su neko meškoljenje u ogradi pašnjaka na njihovom imanju, kada su se približile imale su šta da vide, zapetljani tu su se nalazili njihovi baloni. Vetar je sa groblja balone od svih mesta na Zemaljskoj kugli naneo direktno baš do njihove kuće. Sejdž je rekla da ih je pronašla na pašnjaku na kojem se često igrala sa svojim ocem. „Počela sam da plačem. Osetila sam da je to poruka“. Majka i ćerka i dalje tuguju, ali nakon ovog događaja kažu da im je sada malo lakše. Njih dve veruju da je ovo bio direktan znak od njihovog voljenog kojim ih je obavestio da počiva u miru i da je na dobrom mestu.
(Stil)