Skrivena simbolika

Kip na obali Sene u Parizu, kao i Kip slobode u Njujorku, predstavlja boginju Semiramidu s vencem od Sunca i bakljom. Statua je simbol babilonskog bratstva. Sunčevi zraci su simbol sunca iz babilonskih vremena. Današnji “kipovi slobode” su prezentacija drevne kraljice Semiramide sa suncem iznad glave. Semiramida je, sa svojim suprugom Nimrodom, osnivač Babilona. Nimrod je okrutno vladao teritorijom Sumera, Akada, Babilona i Asirije. Oni su od antičkih vremena do danas glavna božanstva masonima i drugim elitističkim društvima. Semiramida je često zvana i “kraljica Raja” (Rea), devica-majka, My Lady (Mea Domina-Madona). Nimrod je predstavljan kao Bog, Otac, Drakon, Đavo. Autor “kipa slobode” je francuski mason Frederik-Auguste Bartoldi. Kip je posvećen 28. oktobra 1886. godine. Ceremonijom je predsedavao Grover Klivilend, jedan od retkih američkih predsednika koji nije bio mason, a verski obred vodio mason Henri Poter, episkopalni biskup njujorški. Prigodnim govorom, skupu se obratio mason Čonsi M. Depju, američki senator. Kip slobode u Njujorku poklon je francuskih masona. Večni plamen, kojeg često srećemo na grobovima poznatih, predstavlja elitistički simbol. Kada su ubili Kenedija, zapalili su plamen koji i danas gori na groblju u Arlingtonu. Dve male “statue slobode” drže večnu vatru ispred tunela Pont de L’Alma, na mestu gde je princeza Dajana ubijena u saobraćajnoj nesreći. Rusko ministarstva odbrane navodi da se napadi u Parizu na petak 13. mogu povezati sa „ritualnim masakrom“ koji masoni sprovode za provociranje svetskog rata. U njihovom izveštaju se navodi da su CIA, DGSE, MI6, Mosad i Vatikan učestvovali u unapred osmišljenom planu za sprovođenje „terorističkog“ napada u Parizu pod lažnom zastavom. Zaveru je otkrio Glavni obaveštajni direktorat (GRU) Rusije 27. oktobra nakon tajnog sastanka u Vašingtonu kom su prisustvovali direktor CIA-e, Džon Brenan, i direktor DGSE, Bernard Bažolet. Zvanična svrha ovog sastanka vrhovnih obaveštajaca Zapada bila je javna diskusija o budućnosti Bliskog istoka, a skriveni razlog je otkriven kada su se oni nakon konferencije sastali u domu američkog potpredsednika, Džozefa Bajdena, koji je vrhovni rimokatolički jezuit u Americi. Sastanak je vodio Džon Brenan, koji je obaveštajni analitičar obučen od strane jezuita. Odmah nakon ovog sastanka, GRU je upozorio rusko ministarstvo odbrane da bi jezuiti-masoni mogli da napadnu Rusku federaciju 13. novembra pošto ove tajne organizacije uvek planiraju napade pod lažnom zastavom na njima važne i „mistične“ datume. Ruska federacija izdvaja znatan deo resursa za „ezoteričke/ satanske/ religijske“ informacije zbog iskustva u Drugom svetskom ratu u borbi protiv nemačkog nacističkog carstva, kada se nisu borili samo protiv vojske, već i protiv „spiritualnih/nevidljivih“ sila. Iskorišten je 13. novembar (koji uključuje magične masonske brojeve 11 i 13) za pokretanje „ritualnog masakra“. Petak 13. za masone je značajan po tome što je na petak 13 u oktobru 1307. godine došlo do zabrane njihove tajne organizacije i hapšenja njihovih članova, a zatim je ponovo na petak 13. u martu 1314. godine spaljen vrhovni vođa organizacije, Žak de Molej, ispred katedrale Notr Dam. GRU je upozoravao 2013. godine da će se masoni osvetiti zbog toga što je papa Franja izabran za rimokatoličkog papu  i postao prvi jezuit koji je postavljen za papu u istoriji crkve, 13. marta 2013, iako se jezuiti zakletvom obavezuju da neće težiti višem položaju u rimokatoličkoj crkvi zbog povezanosti sa masonima. Vezu između jezuita i masona je prvi dokumentovao Kongres SAD 1913. godine, kada je utvrđeno da su zakletve ovih dveju tajnih organizacija skoro identične kada je u pitanju njihovo zaklinjanje na borbu protiv svih vlasti ili nacija. Pored faktora osvete, masakr u Parizu poslužio je i kao odskočna daska za konačni cilj jezuita i masona iniciranje svetskog rata. Oni se nadaju da će to postići tako što će Francuska da proglasi masakr kao ratni čin i da će se pozvati na Član 5 sporazuma Severnoatlantske organizacije (NATO). Član 5 NATO sporazuma navodi da odgovor na napad na neku članicu NATO-a može da uključuje oružane snage. Taj odgovor na napad može biti sve od nuklearnog rata do jačeg diplomatskog protesta. Jedini put kada je Član 5 NATO sporazuma iskorišćen u istoriji jeste kada je došlo do napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Pošto je francuski predsednik Fransoa Oland zvanično rekao da je masakr u Parizu „ratni čin“ počinjen od strane Islamske države, analitičari ruskog ministarstva odbrane tvrde u izveštaju da su se Francuzi zakleli na „nemilosrdan odgovor“. Iako je ministarstvo spoljnih poslova upozorilo da ne treba žuriti sa zaključcima kada su u pitanju motivi i ciljevi koje su teroristi imali u Parizu, izveštaj napominje da je zapadna propaganda pojačana do maksimuma kako bi se svi Zapadnjaci uvukli u rat. Pošto Ruska federacija od 30. septembra bombarduje Islamsku državu i njene terorističke saveznike, glavni strah jezuita i masona je da će se razotkriti da oni podržavaju varvare obezbeđujući im oružje i resurse i da će se saznati ko su pravi monstrumi u čitavoj priči.

(whatdoesitmean.com)